Дојче веле: Трамп ће разочарати Путина

Московском Думом се проломио аплауз када је стигла вест о победи Трампа - руски посланици су славили тријумф републиканца скоро као своју изборну победу, наводи се у тексту.

Кремљ је веома рано, још пре годину дана, изразио симпатије за, тада, жестоког аутсајдера Трампа, а сада се на крају америчког изборног маратона политичка елита у Русији осећа потврђеном: Путин се поново опкладио на "победничког коња", пише у тексту.

Наклоност према Трампу почива, с једне стране, на одбијању кандидаткиње демократа Хилари Клинтон.

Кремљу никако не би погодовало да је бивша државна секретарка засела у Белу кућу, јер се од ње очекивао тврд однос према Русији када се ради о Украјини, Сирији, људским правима, сматра Гурков.

Са друге стране, у Москви су се обрадовали сигналима које је током кампање слао Трамп.

Неколико пута је понављао жељу за зближавањем САД и Русије, једном је чак наговестио, додуше нејасно, да би могао да прихвати и анексију Крима.

То је био преломни тренутак. Нада Владимира Путина, оцењује Гурков, била је и остала да ће му Трамп као својеглави председник опростити грехе према међународном праву у случају Крима, да ће то даље водити другачијем односу међународне заједнице и укидању санкција.

Та је нада, како додаје, појачана осећајем да би ауторитарни мачо тип попут Трампа могао да буде добар ортак за бизнис, можда и пријатељ - на послетку су он и руски председник на истој таласној дужини и људски и према својим погледима на свет.

Хоће ли та рачуница упалити, пита се Гурков, додајући да нико не зна како ће делати политички почетник у Овалној канцеларији, колико ће слушати саветнике, колико ће се обазирати на своју Републиканску партију, Конгрес, Сенат, европске савезнике.

Ипак, конструкција настала у главама московске елите - о партнерству двојице владара који равноправни седају за сто и сложно деле свет на зоне утицаја као на Јалти 1945. године - има једну одлучујућу слабу тачку, сматра Гурков. 

Трамп је, наиме, одабран уз заклетву да ће поново успоставити америчку величину. Она се увек огледала у споју економских успеха код куће и глобалном лидерству споља.

Питање је да ли ће Трамп својим бирачима са средњег Запада заиста моћи да врати радна места из Кине и других делова света. Такве структурне промене би, у сваком случају, захтевале много времена.

Хоће ли политички дебитант Трамп, навикао на победе, али још жедан успеха, моћи да се стрпи док промене не дају резултате, поставља питање Гурков.

"Увек му остаје међународна позорница где може покушати да спектакуларним потезима покаже 'величину Америке' о којој прича. А ко је последњих година најгласније оспоравао глобалну водећу улогу САД? Владимир Путин. Концепт мултиполарног света који предано заговара у његовом се читању своди на подизање значаја Русије. То није компатибилно са Трамповом представом Америке као највеће светске нације", пише у тексту.