Трампов саветник: Нећемо бити агресивни у преговорима с Москвом

Валид Фарес, Трампов спољнополитички саветник и саветник америчког Конгреса превасходно за питања тероризма и Блиског истока, рекао је француским медијима да Трамп неће прихватити да Руси пређу линије које је поставио НАТО, додајући да је то загарантовано.

"Многи Европљани су нам рекли да се боје да ће бити остављени на цедилу, а то се неће догодити", ставио је до знања Фарес, амерички универзитетски професор, либанског хришћанског порекла.

Како је објаснио, Трамп неће бити агресиван у договарању с руским вођством, а очекује да ће исти такав став заузети и Руси.

На питање да ли ће Трамп с Путином разговарати и о Украјини, која није чланица НАТО-а, и да ли ће признати да је Крим руска територија, Фарес је одговорио да је Крим питање права.

"Русија око тога може ићи на међународна надлежна тела и судове и рећи да је одувек Крим био руски, а да га је Совјетски савез анектирао Украјини", указао је Фарес и напоменуо да је то врло сложено питање.

Додао је да не верује да ће се догодити да председник Трамп преко ноћи каже Русима да врате Крим.

Према његовим речима, Трамп ће склопити споразуме, сести за сто са руским вођама и они ће разговарати о свеукупној светској ситуацији, укључујући Крим.

"То значи: како да се дође до помирења, како да се поново склопи споразум с Украјином. Трамп неће бити агресиван у ангажовању с Русима, али ће уједно бити врло јасан да таква не сме бити ни руска страна", рекао је Фарес.

Нагласио је да је "Русија хипер-нуклеарна светска сила, стална чланица СБ УН, укључена битно у многе оквире и светска збивања".

Зато ће се, према његовим речима, председник Трамп састати с Владимиром Путином и руским вођством и поставити границе и оквире за договоре и решавање кључних светских питања.

Смањивање улоге САД у НАТО-у? 

Трамп је у предизборној кампањи рекао да европски савезници у НАТО-у најпре сами морају да ојачају своју одбрану и за то издвајају више новца.

У Пољској и балтичким земљама та изјава је протумачена као смањивање америчке улоге у НАТО-у, посебно зато што је Трамп напоменуо да савезници не могу да очекују да их Американци аутоматски бране од евентуалне руске претње.

Предочио је и да ће тражити од арапских земаља Залива, Јапана и Јужне Кореје, да више пара дају за своју одбрану и наговестио извесно америчко војно повлачење с тих подручја у склопу кључне стратегије "окретања најпре себи и враћања снаге Америци", превасходно на унутрашњем плану.

Европски аналитичари сматрају да то може бити крај досадашње политике САД да свуд кроје судбину света и окретања, признавања света у којем постоје и други чиниоци, па и крај НАТО-а какав данас постоји и почетак преустројства тог војно-политичког западног савеза, који је у последње време драматично заоштрио реторику и унео хладноратовске потезе према Русији.

Генерални секретар Атлантског савеза Јенс Столтенберг врло штуро је честитао Трампу на изборној победи и само оценио да су "Америка и Европа потребне једна другој".

Столтенберг је накнадно желео да нагласи да је кључни члан пет Повеље НАТО-а, који говори о обавези свих чланица да, укључујући нуклеарне снаге, помогну савезнику који би био жртва спољне агресије, стављен на снагу кад су исламски терористи извршили удар на САД 11. септембра 2001. године.

"Европски војници су учестовали и у мисији у Авганистану, што је био непосредан одговор на тај удар", желео је да подсети челник НАТО-а.