ЕУ: У опасности споразум с Турском о имигрантима

У институцијама и владама ЕУ је завладао страх да би претеће опште погоршавање односа с Турском могло довести и до неких дугорочних стратешких последица, укључујући безбедносне изазове имајући у виду да се ратни сукоби у Сирији и Ираку уопште не смирују, а тамо су и корени масовне навале избеглица и илегалних миграната на Европу.

Медији у ЕУ су велику пажњу посветили побуни имиграната на грчким острвима против поступка провере за добијање азила и упозорили да је то на дужи рок неодржива ситуација и прети и крвопролићем. Реч је о десетинама хиљада миграната у Грчкој, а мигранти сад насилно покушавају и преко Бугарске да се домогну Србије и да дођу до мађарске границе.

Француски лист Фигаро, поред осталих, оцењује да се Ердоган и његова влада већ видљиво идејно и политички удаљавају од Европе и "приближавају муслиманском, арапском свету, укључујући поступке кад је реч о поштовању људских права".

Турски премијер Бинали Јилдирим је управо изјавио да без визне либерализације нема спровођења споразума о имигрантима.

Анкара, потврђују европски дипломатски извори у Бриселу, визну либерализацију поставља као кључни предуслов за даљу примену споразума о заустављању навале миграната у Европу и, штавише, турски владајући врх је запретио да би, ако се то не оствари, поново могао уклонити рампу за навалу миграната у ЕУ.

Тај споразум је досад ионако само "замрзао" неограничени прилив имиграната преко турске територије у Европу, али није спроведен и битан део договора ЕУ-Анкара да се проверени илегални имигранти масовно враћају у Турску, иако је ЕУ дозначила више стотина милиона евра Анкари за збрињавање избеглица.

Званичници у Савету министара ЕУ и Европској комисији предочавају и да увођење смртне казне и најновије хапшење директора и новинара последњег важног опозиционог листа у Турској, Џумхуријет, доводе у питање не само визну либерализацију већ такође ионако мукотрпне преговоре о чланству ЕУ-Турска, јер то задире у основе деловања правне државе и ЕУ начела о владавини демократије.

У освртима медија и аналитичара у ЕУ се упозорава да ће Европска комисија, иако се ипак нада, тешко моћи да настави досадашње везе с Турском и подвлаче да увођење смртне казне представља корак као успостављању де факто једнопартијске власти и неограничене владавине Ердогана.

Неуспели државни удар у Турској је, како се наводи, послужио Ердогану да кршењем демократских правила и голом репресијом уклони опозицију и независне медије, а најављено увођење смртне казне се види као врхунац опредељења и доказ да Ердоган жели да се окрене од суштинских веза и односа с Европом.

Општи је закључак да би увођење смртне казне означило за Турску крај статуса кандидата за чланство у ЕУ и могло довести до прекида свих кључних веза, чак и неких ставки у споразуму о зони слободне трговине.

Нова експлозивна ситуација би, страхују званичници и аналитичари у ЕУ, могла настати у случају драматичног погоршавању односа с Турском и зато што би, уз увођене смртне казне и кршење људских права и слобода, неумитно био доведен у питање статус Турске као "безбедне земље", што значи да тамо нема репресије, гушења слобода и тлачења политичких неистомишљеника, па отуд имигранти који долазе из Турске и немају разлога да траже политички азил у ЕУ.

У анализама се указује и да, уз крајње заоштрену унутрашњеполитичку ситуацију у Турској после неуспелог пуча, репресије над опозицијом и курдском мањином, нестабилност у Турској изазивају и ратни сукобу у Сирији и Ираку, у које је војно уплетена Анкара, као и погоршавања економске ситуације и бекства капитала из Турске.