Амерички избори и Балкан – без великих промена?

Док једни истичу да ће Хилари Клинтон, у случају да буде изабрана, наставити да се залаже за интеграције, развој демократије и владавину права у региону који добро познаје, саговорници Гласа Америке су сагласни у мишљењу да је тешко предвидети каква ће бити политика републиканског кандидата Доналда Трампа због, како сматрају, недоследности у његовим ставовима.

У последњих скоро осам година, америчка администрација, према мишљењу многих, није била довољно ангажована на Балкану.

То је, како сматра бивши амерички амбасадор при НАТО-у Курт Волкер, иначе заговорник снажнијег међународног ангажмана САД, само одраз шире спољнополитичке стратегије председника Барака Обаме – повлачења са међународне сцене.

"Знам да он то не би представио на тај начин, али ако погледате Авганистан, Ирак, Сирију или Либију, видећете смањење одговорности САД и фокусирање на, како је и сам најавио, изградњу нације на унутрашњем плану. Кад се САД повуку на тај начин, остаје одређени вакуум који су пожуриле да испуне најгоре снаге", казе Волкер.

Аналитичар Данијел Сервер оцењује за Глас Америке да Балкан свакако није приоритет у Вашингтону, који од региона очекује да сам решава већину својих проблема.

"Ми очекујемо да независне, суверене балканске државе саме реше 99 одсто својих проблема. Можда постоји један одсто на који Вашингтон и Брисел могу да обрате пажњу", истиче Сервер.

Oн додаје да Трамп има веома оскудно искуство када је реч о Балкану.

"Изледа као да ништа не зна о Балкану, а у једном тренутку се залагао за употребу копнених снага против Србије током рата на Косову. Знам да у Београду људи виде Трампа као савезника, али би требало да се подсете шта је рекао током рата на Косову", каже Сервер.

Он такође подсећа на, како наводи, смешни инцидент са лажним интервјуом у којем се Трамп наводно извињава за интервенцију НАТО-a.

"Мислим да је то заиста био лажан интервју, али је Трамп толико недоследан да је веома тешко рећи каква би му била политика према Балкану"“, наводи Сервер.

Трамп је 1999. године, у интервјуу америчким медијима, копнене трупе поменуо док је наизглед критиковао ваздушну интервенцију НАТО-а, због које је на Балкану подељено мишљење о Хилари Клинтон и њеном супругу, тадашњем америчком председнику Билу Клинтону. Ратови су завршени – поручује Сервер.

"Људи на Балкану, без обзира на то да ли је реч о Албанцима, Србима, Црногорцима, Бошњацима, Хрватима, требало би да очекују праведнији третман владе, на чијем челу би била Хилари Клинтон. Да, она има неке везе са Балканом, због интервенција, али то не значи да је она увек на албанској страни или нешто слично. Она је на страни демократије и владавине права, које веома снажно заговара“", наводи он.

Курт Волкер не сматра да ће Клинтонова, ако буде изабрана за председника, и њена администрација уложити много времена и напора у Балкан или многа друга питања.

"Биће оштрија реторика, али без великих промена актуелног курса. Као резултат тога, очекујем наставак актуелних трендова – недостатак јасне структуре и циљева за ангажман на Балкану и у одсуству тога отварање простора за земље попут Русије да одиграју своју улогу у спречавању напретка држава у региону"“, истиче Волкер.

Он не очекује ни да ће се Трамп супроставити руском утицају, мада напомиње да је тешко знати шта ће републикански кандидат да уради, с обзиром на то да је износио различите ставове о бројним питањима.

Волкер не мисли да Трамп жели да створи конфликтне ситуације са Русијом, Ираном, Турском, са великим силама, али додаје да би, ако буде сматрао да неко угрожава или погрешно поступа према САД и њиховим интересима, веома снажно одговорио.

Спољнополитичка оријентација нове америчке администрације, било републиканске или демократске, зависиће и од тога ко ће заузети највише позиције у кабинету, напомиње абмасадор Волкер.

Бивша америчка амбасадорка у Црној Гори Сју Кеј Браун се пак нада да ће стратешки циљ за регион Балкана остати исти – евроатлантске интеграције.

"Важно је да администрација, без обзира на то ко је буде водио, буде активно ангажована на Балкану, зато што је реч о подручју које се и даље суочава са бројним проблемима. Ако не будемо обраћали пажњу на та питања, не будемо ангажовани и не помогнемо развоју демократије, имаћемо проблеме с којима вероватно нећемо желети да се суочавамо касније“", наводи она.

Резултат председничких избора је у овом тренутку незахвално прогнозирати, с обзиром на то да је предност једног или другог кандидата у одлучујућим савезним државама незнатна и у маргинама статистичке грешке.

Хилари Клинтон има лакши пут до потребних 270 електорских гласова, али Трамп тренутно има моментум који би, насупрот ранијим очекивањима, ипак могао да га доведе до Беле куће, наводи Глас Америке.