Рано гласање у САД наговештава исход избора?

Како показује рано гласање, Клинтонова води у неопредељеним државама Невади, Вирџинији и Колораду, што значи да би Трамп морао да победи у скоро свим другим неопредељеним државама и да одбрани своју позицију у поуздано републиканским државама, каже Бери Барден, професор политичких наука на Универзитету Висконсин-Медисон.

За сада, постоје знаци ентузијазма у корист Клинтонове међу раним гласачима латиноамеричког порекла, код жена и белих либерала.

"Забрињавајући знаци за предизборни тим Хилари Клинтон су ниже бројке кад је реч о раном гласању Афроамериканаца и младих. Они су били кључни делови коалиције која је изабрала и реизабрала Обаму", рекао је Барден.

Кад је реч о бројкама у корист демократске председничке кандидаткиње Хилари Клинтон, постоје и добре и лоше вести, при чему присталице Демократске партије у неким државама излазе на биралишта у већем броју него републиканци, али је зато излазност у корист Клинтонове мања међу младима и Афроамериканцима, наводи АФП.

Француска агенција подсећа да су управо те две категорије – млади и Американци афричког порекла – кључни бирачи који су у Белу кућу довели Барака Обаму 2008. године.

На овогодишњим председничким изборима, многе гласаче за излазак на биралишта мање мотивише њихов сопствени кандидат него противљење другом кандидату, примећује АФП.

Истовремено, и Клинтонова и њен републикански противкандидат Доналд Трамп су прилично непопуларни, са необично ниском подршком – док она ужива наклоност 44 одсто гласача, њега подржава 38 одсто бирача, према просечним резултатима анкета које је објавила независна медијска компанија RealClearPolitics.

У међувремену, изненадна прошлонедељна вест да су мејлови Клинтонове поново у фокусу ФБИ-ја унела је нову неизвесност у председничку трку.

Ново истраживање Вашингтон поста и Еј-Би-Сија показује да Трамп предњачи над Клинтоновом са 46 према 45 одсто гласова, што је први пут да он води у тој анкети од маја.

Још значајније је то што је истом анкетом утврђено да је број подржавалаца Хилари Клинтон који су били ентузијасти у погледу њене кандидатуре опао са 51 на 43 одсто, док је број Трампових присталица остао непромењен – 53 одсто.

Мајкл Мекдоналд са Универзитета на Флориди сматра да нема изгледа да се сада утиче на одлуку људи који излазе на рано гласање.

"Људи су чули много информација о кандидатима, донели су одлуку, и зато излазе и гласају", каже он.