Какав је план Терезе Меј за Брегзит

Мантра Терезе Меј досад је била "Брегзит остаје Брегзит", а за скок у каријери ка Даунинг стриту број 10 може да захвали револуцији, пише Дојче веле.

Испитивач јавног мњења Џон Куртис код Битанаца не види трагове кајања и додаје да би они на поновном гласању одлучили исто.

Чак је и сама Тереза Меј била против Брегзита, а сада га себи приписује као заслугу, наводи се у анализи и додаје да је она већ у јулу отпутовала у Берлин, што је била њена прва посета страној земљи, од како је изабрана за премијерку.

Тамо је нису чекале само лепе речи. ЕУ није молила Велику Британију да напусти Унију, казала јој је канцеларка Ангела Меркел. Како би политичко-економско раздвајање сада требало да изгледа (члан 50 уговора ЕУ), о томе се торијевци и даље споре. И концепт Мејове се назире само у контурама.

Од референдума о Брегзиту, из редова торијеваца се могу чути сасвим нови тонови, а чини се да су прошла времена када су конзервативци пре свега привреду желели да „заштите" од државе.

Тереза Меј у међувремену хоће снажну државу, која тражи „равнотежу у корист радника" и стиче се утисак да се политика штедње примакла крају.

Бриге губитника глобализације, како је рекла, озбиљно схвата и њихови страхови везани за досељавање више се не отписују као провинцијални.

Напротив, премијерка се сада дочепала градских и либералних елита, пише Дојче веле и додаје да Тереза Меј жели да иступи против повлашћеног положаја концерна, да затвори пореске рупе и снажније регулише финансијско тржиште.

За не поверовати је да се политички циљеви конзервативне политичарке потпуно поклапају са програмом лабуриста. Али од како политичка конкуренција на челу са Џеремијем Корбином пропагира строг левичарски курс, торијевци су на путу да заузму политичку средину.

Торијевци се питају, колико предизборних обећања њеног претходника она може да поништи, а да не испровоцира на нове изборе, каже ДВ и напомиње да је строге Камеронове мере штедње већ олабавила, а циљ да се до 2020. године оствари буџетски суфицит сахранила те да у томе има подршку странке.

Питање је како жели Велику Британију да позиционира након Брегзита.
Тенденција иде у смеру одлучног прекида. Лист Фајненшел тајмс је почетком октобра отишао толико далеко да је тражио да се британски удео од око 45.000 флаша коњака и вина у подрумима ЕУ повуче назад.

Да не говоримо о заједничком културном благу и некретнинама ЕУ. Подела имовине до детаља. Такве фусноте нерешене драме развода мало занимају Терезу Меј.

Њој је у суштини стало да се заустави досељавање из ЕУ. Али слобода кретања у Унији важи за нешто о чему не може да се преговара. Уколико Британија буде остала при том захтеву, њен останак у царинској унији је незамислив. ЕУ не жели да дозволи да роба и услуге слободно саобраћају, а људи не.

Много се спекулише о Споразуму о слободној трговини, који предвиђа укидање царина, али садржи бирократске препреке. Као узор би могао да послужи уговор о слободној трговини између ЕУ и Канаде. Али то ће коштати времена и преговори би могли да се одуже и до седам година.

Велике концесије Брисел не може да обезбеди Британији, већ због самог страха за одрживост Уније. Знаци говоре да ће излазак из ЕУ пре бити брз и одлучан, а Тереза Меј је та која одређује смер.

Ми напуштамо ЕУ како би били „потпуно суверена и независна земља". То значи више контроле на границама и мањи приступ јединственом тржишту. Али тачну представу још увек нема ни Лондон, ни Брисел, закључује Дојче веле.