Могерини: Чланице ЕУ не траже санкције Русији због Сирије

Федерика Могерини је нагласила да министарско заседање има за циљ да се припреми сусрет вођа ЕУ у четвртак и петак који ће размотрити мере за заустављање илегалне миграције, као и знатно јачу и тешњу битку против тероризма.

Циљ је и да обаве свеобухватну расправу о целини односа с Русијом и виде где ти односи могу напредовати на обострану корист, независно од санкција због сукоба у Украјини, о чијем продужавању вођи Уније морају да одлуче у децембру.

Федерика Могерини је истакла да ће сви напори бити усредсређени да се не само притисцима, већ и свим сврсисходним потезима за сарадњу кључних играча у Сирији зауставе оружани сукоби и крене ка једино могућем политичком решењу.

С овим ставом се сагласио и француски министар иностраних послова Жан-Марк Еро, рекавши да се мора ићи на политичко мировно решење, али је оценио да је "сад ситуација блокирана јер Русија помаже разарање које врши режим Башара ел-Асада".

"Циљ Француске је да настави битку против тероризма, Даеша-Исламске државе Ирака и Сирије, као и других терористичких група, као што су Ал-каида, Ал-Нусра", прецизирао је француски министар.

Он је тиме очигледно циљао на оптужбе Русије да Запад жмури пред чињеницом да се у бомбардованом источном Алепу налази 8.000 бораца терористичких исламских формација, укључујући Ал-Нусру.

Еро: Морамо размотрити мере притиска на Русију 

Шеф француске дипломатије је рекао да европски министри морају размотрити најјаче мере притиска на Русију због, како је оценио,"масакра становништва у Алепу".

Еро је истакао да је од велике важности за сламање тероризма офанзива ирачке армије на кључно упориште Исламске државе у граду Мосул, покренута уз подршку САД и коалиције у којој је и Француска.

Он је, међутим, подвукао да се мора имати и јасан политички циљ шта ће се после догодити за стабилизацију унутар Ирака и укључивање у власт свих група у Ираку.

Белгијски министар Дидије Рендерс је изјавио да ЕУ мора "заузети веома чврст став, али и ићи у дијалог за политичко решење" у Сирији.

Федерика Могерини је навела да је тврдњу о ЕУ санкцијама Русији због Алепа "чула само у медијима, али то нико у састанцима у ЕУ није споменуо".

Медији у ЕУ махом истичу да ће бити веома тешко да се чланице ЕУ усагласе око санкција Русији због Сирије, будући да су многе владе европске двадесетосморице за то да се види да ли је могуће да се делом укину неделотворне и економски штетне санкције Москви због сукоба у Украјини. 

Тако се наводе и руске оптужбе да нови хладноратовски притисак на Русију предводе САД и НАТО, а да је Европска унија потпуно зависна од Америке и не може да води самосталну политику складно својим интересима.

Санкције истичу у јануару 

ЕУ санкције Русији истичу у јануару идуће године и, уз САД, главни заговорник продужавања ових казнених мера Москви су Велика Британија, Пољска, Шведска и балтичке земље, изричито против су Италија, Аустрија, Мађарска, Словачка, Kипар и Грчка.

Опште је уверење да неко смиривање у односима Запад-Русија, а тиме и окретању политичком решењу у Сирији, може уследити тек крајем године пошто буде изабран нови амерички председник.

Европска двадесетседморица су понудили хитну замашну хуманитарну помоћ за цивиле у источном делу Алепа, за шта је потребна обустава ватре и јемство свих страна на ратном попришту.

Министри ЕУ ће посветити велику пажњу имиграцији пошто ће то бити битна ставка сусрета на врху Уније, нарочито кад је реч о делотворној и брзој примени свих делова споразума ЕУ-Турска о заустављању прилива илегалне имиграције преко турске територије у Европу.

Тај прилив није престао и још је повећан нарочито преко турско-бугарске и потом бугарско-српске границе, па је на међе Бугарске с Турском упућена нова европска погранична стража и Софији дата хитна помоћ у опреми преко сто милиона евра у сврху "забрављивања спољне границе ЕУ".

Велика забринутост влада и због наглог повећања прилива илегалних избеглица из Африке, али и Блиског истока, преко Либије нарочито у Италији.

Зато је ЕУ одлучила да се с афричким земљама одакле највише стижу илегални имигранти постигне споразум о спречавању доласка таквих лица у Европу и пружи помоћ од преко 80 милијарди евра за побољшање тамошњих економско-социјалних услова, али под условом да власти тих земаља више не пропуштају имигранте и не користе их као "робу" за коју од кријумчара неретко добијају и новац.