Од данас нова гранична служба у ЕУ

Успостављање нове агенције је спроведено брзо, чиме су у ЕУ желели да ублаже критике о спорости одлучивања у ЕУ, која у 2015, под притиском огромног прилива миграната, није успела да брзо донесе одлуке којима би побољшала ситуацију, а и план о прерасподели миграната се веома споро спроводи.

Земље чланице у покретању Агенције виде и прилику да пруже поруку да су јединствене у погледу мигрантске политике, која је продубила поделе између земаља чланица, посебно несугласице неких земаља источне и централне Европе с једне стране, и с друге стране Немачке, која се залагала за политику "отворених врата".

Нова Агенција за заштиту граница и обале требало би да буде у стању да препозна слабе тачке и исправи их на време, а не када буде прекасно, најавио је у јуну председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Европски комесар Димитрис Аврамопулос, који присуствује покретању нове граничне службе на граничном прелазу Капитан–Андреево, сматра да је то "историјски тренутак".

Један европски посланик, који је учествовао у преговорима о том питању, оценио је да Агенција није "чаробни лек за мигрантску кризу", али да је први неопходни корак.

Основни задатак тог новог тела ЕУ је да помогне земљама које су под највећим притиском у случајевима масовног прилива.

Нова агенција неће имати сопствене снаге за заштиту граница, али ће моћи брзо да позове 1.500 људи које одреде земље чланице, што је њихова обавеза од децембра 2016.

Нови Фронтекс

Нови Фронтекс ће, када достигне пун капацитет, имати 1.000 запослених, што је два пута више него сада.

Нова агенција такође ће имати сопствену опрему, док је Фронтекс стално морао да тражи доприносе од држава чланица, којима се често није журило да на позиве одговоре.

Задатак нове агенције биће да стално води рачуна о ситуацији на спољним границама ЕУ, па ће имати агенте за везу у земљама чланицама или на границама под притиском, а мандат агенције биће и да пошаљу официре за везу у треће земље и да са њима заједно изводе операције.

Агенција за заштиту граница и обале имаће и повећану улогу у координацији операција враћања непрописних миграната у земље порекла.

Задатак Агенције биће и да спречава прекогранични криминал, уз могућност да прикупља и обрађује податке о особама за које се сумња да су починиле кривична дела или да немају исправна документа, и те податке ће размењивати са земљама чланицама и Европолом.

Иницијални план Европске комисије из децембра 2015. предвиђао је могућност да та нова агенција има могућност да интервенише у земљи која не може да се избори са приливом миграната, чак и ако та земља не жели да је позове у помоћ.

Та одредба је изазвала забринутост у више земаља које су се плашиле да ће тиме њихов суверенитет бити доведен у питање, па је промењена и усвојени текст предвиђа да одлуку о интервенцији у земљи која не тражи помоћ не доноси Комисија, како је иницијално предвиђено, већ савет ЕУ, односно државе чланице, и то квалификованом већином.

Такође, уколико земља одбије помоћ, неће се слати чувари граница против њене воље, већ ће друге земље, пре свега суседне, моћи поново да уведу контроле на границама унутар Шенгена.

Немачка посланица Зелених Ска Келер сматра да је ту заправо реч о "претњи искључивањем из шенгенске зоне", иако такав потез у теорији није могућ.

Бугарски премијер Бојко Борисов сматра да покретање те нове агенције у Бугарској представља подстицај да се настави са обезбеђивањем граница у најсиромашнијој чланици ЕУ.

Бугарска тренутно продужава ограду која би требало да прекрије највећи део од 259 километара границе са Турском.

Мигрантски токови су у паду за 20 до 30 одсто у односу на 2015, процењује Међународна организација за миграције.

Прилив у Европу смањен је делимично захваљујући договору ЕУ и Турске у марту и затварању граница земаља на такозваној балканској рути.

Сада највећа забринутост влада у погледу Италије, која је под великим притиском могућих азиланата који долазе са либијских обала. Ове године је преко Медитерана у Италију прешло 140.000 миграната.

Више земаља, укључујући Немачку, Аустрију и Шведску, привремено је успоставило контроле на границама унутар ЕУ. Последице у највећој мери осећа Бугарска, где је блокирано око 10.000 миграната, док их је у Грчкој 60.000.