"ЕУ далеко од формирања војске"

"Није извесно да ће то заиста бити права војска. Оно што ЕУ сада ради је да спроводи сопствене мисије, операције подршке миру, које се реализују са снагама различитих земаља. Постоје одређене институције и механизми у оквиру Уније, који управљају тим операцијама, али ЕУ нема чак ни заједнички војни штаб", каже Марко Савковић.

ЕУ је, како је нагласио, у овом тренутку далеко од формирања војске.

"За мене је интересантније да посматрам хоће ли се обистинити најава оснивања заједничког штаба. Ако имате заједнички штаб, онда је могуће и одређено планирање. Онда би то можда представљало сигнал да се ЕУ креће у том смеру, али треба имати у виду да постоје несугласице око тога", сматра Савковић.

На питање да ли ће у потенцијалном формирању војске ЕУ морати да учествују све њене чланице, укључујући Србију када постане чланица Уније, Савковић је оценио да не само да ће морати, већ ће и желети.

"Србија је показала да жели да буде део операција под заставом ЕУ", поручио је Савковић подсетивши да Србија учествује у мисијама ЕУ.

Учествовање у војсци ЕУ, како каже, било би обавезно, али би за низ мањих земаља могло да буде интересантно са становишта учења, размене, технологија, усавршавања, унапређења и модернизације оружаних снага.

"То може да има позитиван контекст све док то нису операције наметања мира. Ту многе земље повлаче линију, јер имају проблем са офанзивним операцијама", нагласио је Савковић.

Какав би био однос са НАТО? 

Говорећи о томе у каквој би релацији била та војска у односу на НАТО, Савковић каже да она нужно не противречи НАТО-у и да је све ствар договора и планирања.

Сада, подсећа, постоје операције које спроводи НАТО и које спроводи Унија, а ЕУ до сада није улазила у операције које подразумевају наметање мира, већ је то радио НАТО.

"Верујем да ће се са том поделим наставити како у ЕУ постоји један низ земаља које нису баш сигурне да желе да иду тим путем", каже Савковић.

На питање да ли би формирање те војске ослабило утицај Вашингтона у Европи, он је истакао да су се САД у великој мери фокусирале на друга места.

"Вашингтон се све мање бави Европом. Не само да је Обамина администрација извршила окретање ка Азији, она је, можда чак и помало невољно, остала заглављена на простору Блиског истока много дуже него што је председник САД то желео", рекао је Савковић.

Европа, сматра, треба да се бави својим проблемима, а не да довека буде ослоњена на способност САД, било то војна, хуманитарна или нека друга способност.

"Вашингтон се у мањој мери интересује и то не представља велико изненађење или проблем у том смислу. Напротив, стални позив долази баш из Вашингтона, да се земље ЕУ више баве својом одбраном и да више издвајају за њу, тако да то не би представљало проблем", поручио је Савковић.

Идеја стара 60 година 

Подсећајући да идеја европске одбрамбене заједнице постоји већ 60 година, али да се увек суочавала са одређеним отпорима, Савковић каже да има утисак да је формирање војске ЕУ сада једна велика идеја коју елите нуде као начин да се мало скрене пажња са криза кроз које ЕУ пролази, али да се истовремено понуди нешто ново што би поново покренуло процес интеграције.

"У овом тренутку не можемо да претпоставимо како ће та војска изгледати. Ми имамо неко претходно знање о борбеним групама ЕУ. Оне представљају један концепт који постоји већ годинама уназад, који никада није примењен у пракси и који је интересантан, али то је далеко од војске. То можда јесте оружана формација, али је далеко од праве војске", нагласио је Савковић.

Упитан да ли сматра да ће се остварити идеја о формирању те војске, Савковић каже да не види сврху у овом тренутку и да сматра да ЕУ има довољно механизама на располагању.

Савковић, међутим, каже да може да претпостави да би до тога могла да доведе, на пример, нова ескалација мигрантске кризе наводећи да поједине земље у ЕУ и сама ЕУ другачије приступају изградњи мира и суочавању са глобалним изазовима.

"Могу да разумем потребу за одвојеним капацитетом, али не верујем да ће се обистинити у смислу праве војске која би имала јединствену команду. У великој мери би то била једна формација, где би морало да буде пуно преговора и договора око коришћења, а било би јако тешко изградити консензус. Из ове перспективе делује ми да је то доста далеко", рекао је Савковић.

Савковић не сматра да је војни одговор прави одговор на мигрантску кризу или тероризам, али каже да разуме потребу за ближом сарадњом и бољим планирањем јер су те операције често веома сложене, а као "хипотетички сценарио" наводи ограничену интервенцију у Либији са идејом да се "на извору зауставе миграције".