Страх од Трампа и распада Уније прави европску армију?

Циљ је да се отелотвори најновије гесло лидера ЕУ "Европа штити" и таквим јаким политичким и опипљивим потезом осујете даље растакање Уније и последице по Европу од могућег доласка Доналда Трампа на председнички положај у САД.

"Стварамо одбрамбени Шенген", поручиле су министарке одбране Немачке и Италије, Урсула фон Лејден и Роберта Пиноти, наводећи да ће ту "сталну одбрамбену структуру" чинити тврдо језгро оних чланица Уније које то желе и способне су, а јасно је да најмоћније армије и војне капацитете имају Француска, Немачка и Италија.

Влада Велике Британије, због чијег изласка из чланства Уније је сад могуће разговарати о "европској одбрани", одмах је поручила да ће, докле год буде у чланству, као и раније стављати вето на ту "европску армију", с образложењем да то значи одвајање од НАТО-а и САД.

У расправи и мислима вођа ЕУ на недавном самиту у Братислави је била и могућност да на председничким изборима у Америци победи "антиевропски" Доналд Трамп.

Тога се прибојавају многи у ЕУ, јер сматрају да он жели да ослаби савезништво у НАТО-у, повуче бар део америчких снага из Европе, доведе у питање ионако спорне преговоре ЕУ и САД о слободној трговини и инвестицијама и више се окрене унутрашњим проблемима Америке него деловању у свету.

Трамп није бирао речи у критици, па и погрдним порукама ЕУ и њеним лидерима због избегличке кризе, неслоге и кризе унутар Уније, па је ЕУ чак назвао "пакленом траљавом кућом", а рекао је и да треба да се најпре види колико су балтичке земље заслужиле да их САД и НАТО бране од неког спољног напада.

Француски председник Франсоа Оланд, јасно циљајући на страх Европљана од доласка Трампа на власт у Америци, на самиту ЕУ у Братислави без увијања је рекао да "Француска и Европа морају да буду оспособљене да обезбеде сопствену одбрану у оквиру савезништва у НАТО-у с америчким партнерима".

"Сви морају знати да, ако САД изаберу да се удаље, Европа мора бити способна да се сама брани", рекао је Оланд.

Француски председник, сажимајући и ставове других вођа ЕУ, такође је упозорио да је "Европа на раскрсници између разлабављивања и распада", а да "Европљани траже безбедност и заштиту граница и својих економских и трговинских интереса, исто као и заштиту сопствених вредности, културе".

Према француско-немачком плану усвојеном на сусрету вођа ЕУ у Братислави, на уму није истинска "европска армија", нити одвајање од НАТО-а и забијање глоговог коца у стратешко савезништво с Америком, него је циљ обједињавање неких националних војних снага с једним штабом и "оперативним капацитетом".

Реч је о јасној решености Немачке, Француске и још неких чланица ЕУ да се обједињавањем дела националних снага и политичко-војног одлучивања у јединственом штабу у Бриселу створи далеко збијенија "одбрамбена структура ЕУ", која ће моћи да и изван Европе брани интересе европске двадесетседморице, где год они били угрожени.

Замишљена "стална одбрамбена структура", што и правно омогућавају одредбе темељног Унијиног Уговора из Лисабона, била би јединствена мултинационална снага јачине дивизије, а састављена од већ постојећих "борбених група", батаљона који су досад слабо коришћени, а у ствари су европске снаге за брзо реаговање.

Штаб у Бриселу, везан за челницу европске безбедносне и одбрамбене политике Федерику Могерини, имао би око 100 официра из више земаља, али би кључне политичке одлуке доносио Савет министара ЕУ, а једном годишње и лидери ЕУ.

Заштита спољних граница ЕУ је важан задатак који би имале такве снаге, али и њихово деловање у операцијама заустављања терориста, илегалне имиграције и сузбијање гусарских напада на подручју Аденског залива, као и другде где буду угрожени интереси ЕУ.