УНХЦР: Избегличка криза је решива, погледајте БиХ

"То је нешто попут мамурлука и главобоље - пробудите се ујутро и запитате: боже, шта сам то синоћ урадио?" рекао је Винсент Кочетел у интервуу за Дојче веле.

Кочетел очекује да ће УНХЦР успетида увери представнике држава из којих избеглице долазе и у које одлазе, представнике тзв. земаља азила, али и транзитних земаља, да се обавежу на придржавање основних смерница, али и на бољу сарадњу у превладавању оваквих криза.

Ове недеље у Њујорку се одржавају чак две конференције о избеглицама. Једну је сазвао Бан Кимун, другу САД и Немачка.

Кочетел поручује да "не треба да паничимо".

"Није ово први пут да се Европа сусреће с оваквом сеобом људи. Није свако избеглица. Морамо да обезбедимо боље функционисање система враћања оних који нису избеглице, али и да интеграција оних који остају не буде препуштена случају. То је инвестиција за будућност", каже Кочетел.

Он је истакао да "људима не треба заштита за цео живот".

"Погледајте избеглице из Босне и Херцеговине. Многи су се вратили у своју земљу, понеки чак и са пасошем друге земље. Они увек остају једном ногом у земљи из које долазе, другом у земљи у којој су нашли утоциште", преноси Дојче веле. 

Замољен да одговори која питања би земље ЕУ требало саме себи да поставе, шеф УНЦХР-а је истакао да је једно од питања да ли смо сигурни да је Европа боље припремљена него што је била средином 2015. године и шта је то што би могло да поново изазове масовни прилив избеглица у Европу.

"Након избијања кризе, кључни покретачи и разлози присилног расељавања и економских миграција и даље су ту и делују. Проблем Авганистана није решен – још увек имате рат у тој земљи. Ни конфликт у Сирији није решен. Још увек имате рат у Либији, али и низ других конфликата који би могли да доведу до расељавања људи. Зашто је требало толико дуго времена да се крене са прерасподелом избеглица. Након годину дана од договора, само је 13 одсто циљева испуњено за Грчку и свега пет процената за Италију", напоменуо је он.

Као конкретна решења, Кочетел наводи да је криза показала да морамо да имамо заједнички систем регистрације у Европи – не само отиске прстију, већ и досијее.

"То би олакшало планирање и спровођење Даблинског споразума, прерасподелу избеглица и спајање породица, али би и предухитрило губитак података о деци-избеглицама која се крећу по Европи без пратње", преноси Дојче веле.

Овај предлог је технички изводљив, могуће га је направити у Европи, а потребно је мало заједничке воље како бисмо добили заједницки систем регистрације, додаје Кочотел.

У даљем тексту наводи се да се Европа ставила у положај зависности од земаља које су смештене на њеним спољним границама, као и да можемо само да се надамо да ће спроводење споразума ЕУ-Турска бити настављено.