Си-Ен-Ен: Напад на САД спектакуларна грешка Бин Ладена

"Бин Ладен се надао да ће напад на САД извршити притисак на лидере те земље да смање подршку блискоисточним режимима. Веровао је да ће без такве америчке подршке, арапски режими пропасти и бити замењени влашћу у стилу талибана", наводи амерички медиј.

Посебно, како истиче новинар Си-Ен-Ена Питер Берган, Бин Ладен је хтео да изврши притисак на САД да повуку своје трупе из Саудијске Арабије, а његов главни политички циљ био је свргавање саудијске краљевске породице.

Амерички медиј упоредио је нападе од 11. септембра са нападом на Перл Харбор оценивши да у оба случаја тактички успех напада није био праћен стратешких победама, већ потпуно супротно.

Јапанци су, како наводи, постигли значајну победу у Перл Харбору, али је тај напад увукао САД у Други светски рат, док се Јапан, четири године касније, нашао у рушевинама, потпуно поражен.

Слично томе, напади Ал Каиде пре 15 година били су велики шок за Американце, али и свет.

"Скоро 3.000 погинулих, више стотина милијарди долара нанете штете америчкој економији, и шок једине светске суперсиле, коју је изазвала релативно мала терористичка група, Ал Каида", наводи Си-Ен-Ен.

До тада, непијатељи САД скоро два века, односно од када су Британци спалили Белу кућу 1914. године, нису успели у нападима на континентални део државе.

"Дуго су два велика океана, Атлантик и Пацифик, штитили Америку од њених непријатеља, али је томе дошао крај. Ипак, и поред тактичког успеха, напади од 11. септембра нису имали и стратешки успех, и на крају су постигли управно супротно од онога што је Осама бин Ладен намеравао", наводи Си-Ен-Ен.

Амерички медиј, међутим, оцењује да постоје разлике између периода после Другог светског рата и оног после 11. септембра.

Дугорочна последица Перл Харбора, како наводи, није била само одлучујућа победа савезника у рату, већ и вишедеценијско америчко лидерство и доминација.

После првобитног успеха у Авганистану после напада, победа није била готова ствар за Америку.

Уместо тога, америчке снаге су наставиле рат са џихадистичким групама, однедавно и Исламском државом, што тренутно делује као квази-трајно стање које би могло да превазиђе и мандат наредног председника САД, наводи Си-Ен-Ен.

Када је у Конгресу усвојено овлашћење за употребу војних снага непосредно након напада 11. септембра, нико није могао ни да претпостави да ће то бити основа за америчке ратове, који су се наставили 15 година касније.

У видео снимку, који је објављен четири недеље након напада на Њујорк и Вашингтон, Бин Ладен је рекао да "ни Америка ни људи који у њој живе неће сањати о безбедности пре него што ми будемо живели такав живот у Палестини, и не пре него што све неверничке снаге не напусте земљу Мухамеда (Саудијску Арабију)".

Видео није објављен у најсрећнијем тренутку за Бин Ладена, јер је истог дана почео напад САД на талибане и Ал Каиду у Авганистану.

Два месеца касније, талибани су најурени из Авганистана, а неки од њих су побегли у суседни Пакистан и Иран.

Бин Ладен је катастрофално лоше проценио какав ће бити одговор Америке на нападе 11. септембра, јер је живео у заблуди да су САД слабе.

У интервјуу за Си-Ен-Ен из 1997. године тврдио је да су САД "змај од папира", указујући на повлачење из Вијетнама раних седамдесетих, Либана осамдесетих и Сомалије 1993. године, наводи Си-Ен-Ен.

"Невероватно звучи идеја да је он веровао да ће напади на Њујорк и Вашингтон резултирати америчким повлачењем с Блиског истока. Уместо тога, Америка је брзински срушила талибане и Ал Каиду у Авганистану", наводи тај медиј.

Америчко присуство у овом региону додатно је појачано новим базама у Бахреину, Кувајту, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима, уз окупирање територија Ирака и Авганистана.

"Бин Ладенова тактичка победа тако се претворила у спектакуларну стратешку грешку", наводи медиј.

ЦИА је у међувремену елиминисала десетине вођа Ал Каиде у нападима дроновима, а на крају је довела и до убиства самог Бин Ладена, кога су припадници специјалних снага САД убили у Аботабаду у Пакистану.

Ал Каида, подсећа амерички медиј, после тога није извела ниједан напад на циљеве у Америци.

Сиријски џихадиста Абу Мусаб ел Сури, који је Бин Ладена знао од осамдесетих година прошлог века, објавио је на интернету историју џихадистичког покрета у којој је описао стратешку катастрофу која је задесила талибане и Ал Каиду после 11. септембра.

"Америка је уништила исламске емирате талибана у Авганистану, који је постао уточиште за муџахедине. Џихадистички покрет је стекао славу шездесетих година, а наставио је да расте седамдесетих и осамдесетих, али то је све уништено 11. септембра", стоји у документу Ел Сурија.

Ипак, један од војних команданата Ал Каиде Саиф ел Адел рекао је 2005. године да су удари на Њујорк и Вашингтон били ђаволски лукав план да се испровицирају грешке САД.

"Такви напади могу неког да натерају на насумичне нападе и испровоцирају га да направи озбиљне, а некад и фаталне грешке... Прва таква реакција је била инвазија на Авганистан", навео је ел Адел.

Си-Ен-Ен, међутим, истиче да не постоје никакви докази да су Американци планирали напад на Авганистан пре 11. септембра, али наводи да је било грешака.

Када је Џорџ Буш напао Ирак 2003. године, била је то једна од највећих грешака америчке спољне политике у историји, а најгоре је што је тај напад довео до стварања Ал Каиде у Ираку 2004. године, одакле је касније потекла Исламска држава, наводи Си-Ен-Ен.