Важни избори у Хонг Конгу

У недељу на биралишта у Хонг Конгу изашао је рекордни број од 2,2 милиона људи, који су гласали са посланике у Законодавном савету, телу које броји 70 места.

У јапанским и западним, нарочито америчким и британским, медијима наглашава се чињеница да се међу утицајним кандидатима опозиције који су освојили мандат у законодавном телу налазе познати лидери вишемесечних протеста од пре две године, као што је Нејтан Ло Квун Чунг, који се залажу већу аутономију, па и одржавање референдума за отцепљење Хонг Конга од Кине.

На изборе у Хонг Кону изашло је 400.000 људи више него пре четири године, а поједина бирачка места, због великог интересовања нису била затварана до далеко иза поноћи, јављају медији у источној Азији.

"Једна држава, два система"

Велика Британија, која је Хонг Конгом владала читавих 150 година од Првог опијумског рата, вратила је тај лучки град од преко седам милиона становника под кинески суверенитет 1997. године.

Након повратка у окриље Кине, Хонг Конг је задржао право да издаје сопствени новац и визе, али је формулисање политике у области одбране, безбедности и спољних послова морао да препусти влади у Пекингу.

У време предаје града у руке кинеског државног апарата и војске, руководство у Пекингу обећало је грађанима Хонг Конга да ће у њему још пет деценија наставити да постоји вишепартијски политички систем на капиталистичким економским основама, односно, да ће у Кини, у складу са слоганом "једна држава, два система", у том периоду коегзистирати комунистичко уређење у матици и капиталистичко уређење у Хонг Конгу.

Међутим, последњих година Комунистичка партија Кине све више преузима политички утицај у Хонг Конгу, па међу његовим грађанима расте забринутост да би политичке и грађанске слободе, као што су слободни избори, партијско организовање и слободно изражавање, ускоро могле бити потпуно укинуте, при чему неки као једини начин да се избегне таква судбина виде отцепљење од Кине.

Сматра се да међу онима који прижељкују независност Хонг Конга највише има младих, људи у двадесетим годинама или тридесетим годинама, који су били деца у време када је Хонг Конг враћен Кини, те заправо никад нису искусили политичке слободе које су имали њихови родитељи.

Турбулентна времена за "бисер Оријента"

Тај импресивни, густо насељени град на обали Јужног кинеског мора, који представља велики регионални финансијски, саобраћајни центар и популарно туристичко одредиште, те носи ласкаве надимке попут "бисер Оријента" и "драгуљ Далеког истока", последњих година пролази кроз политички турбулентно време.

Наиме, пре две године Хонг Конг су захватили тромесечни протести, у медијима познати као "кишобранска револуција", у којима је неколико стотина хиљада људи настојало да блокирањем улица и грађанском непослушношћу пружи отпор покушајима Пекинга да оствари чвршћу контролу над градом.

Они су тражили да председник градске владе буде биран директно на слободним, а не на диригованим изборима у којима становништво може да гласа само за неког од кандидата које поставља локални политички комитет који је под утицајем Комунистичке партије Кине, како је то прижељкивало руководство у Пекингу.

Последњих месеци у жижи хонконшке јавности су нарочито наводна киднаповања новинара и писаца који су критични према Пекингу и гушење слободе медија.

Већина аналитичара у источној Азији сматра да избор више вођа протеста за посланике у Законодавном савету сам по себи не значи да ће се одмах десити драматичне и далекосежне промене у политичком животу Хонг Конга, између осталог и стога што се чак 30 од 70 места у том телу не бира на отвореним изборима, већ из редова разних гилди, економских и других асоцијација, које су углавном за останак Хонг Конга у саставу Кине и које су отворене за сарадњу са Пекингом и често блиске централној влади.

Ипак, јучерашње гласање је важно, јер би новоизабрани посланици из редова опозиције који се залажу за већу аутономију могли да стављањем вета на важне одлуке отежају спровођење воље централних власти из Пекинга.

Такође, присуство младих заговорника шире аутономије у регуларном органу власти вероватно ће у политички мејнстрим увести идеју о отцепљењу Хонг Конга, било у ближој или даљој будућности, коју у овом тренутку и највећи део њених заговорника сматра неостваривом, али која би кроз њихово деловање могла да задобије више присталица и већи политички легитимитет.