АФП: Београд и Загреб не успевају да окрену нови лист

Више од 20 година после рата који је супротставио Хрвате и Србе између 1991. и 1995. године, две земље, стубови регионалне стабилности, одржавају необично лоше односе, наводи се у тексту француске агенције.

Хрватска, чланица Европске уније од 2013, и Србија која преговара о свом чланству у Унији, тврде да су привржене европским вредностима, али им је "у пракси тешко да се ослободе прошлости".

Јучерашње обележавања 21. годишњице војно-полицијске акције "Олуја" као и уобичајено било је повод за оштре изјаве обе стране.

Аналитичари оцењују да су се тензије осећале и пре прошлоноедељних догађаја, након одлуке Брисела из јула о отварању нових поглавља у преговорима са Београдом, упркос оштром противљењу Загреба.

Кап која је прелила часу, како наводи АФП, било је откривање споменика Миру Барешићу који је 1971. у Шведској осуђен на доживотни затвор због убиства југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића. Барешић је добио споменик у родном месту Драгама код Пакоштана у Хрватској.

"Благонаклоност власти према активностима екстремне деснице (у Хрватској) директно је утицала на погоршање односа", оцењује аналитичар Иво Римац са Загребачког универзитета.

Римац сматра да је реакција Београда била "логична", а подсетио је да је прошлогодишња одлука Вишег суда у Београду о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини, генерала Драгољуба Михаиловића, изазвала љутњу Загреба.

У јуну су председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и мандатар за састав српске владе Александар Вучић потписали Декларацију о унапређењу односа.

Међутим, српски аналитичар Александар Попов сматра да Београд и Загреб "нису решили ниједно спорно питање" и да је "Балкан на периферији проблема ЕУ".