Председник Дуда одао пошту пољским жртвама етничких чишћења у Украјини

Данас, на 73. годишњицу кулминације Волињског масакра у коме су према подацима пољског Института памћења народа од 1943. године до 1945. украјински националисти побили око 100.000 Пољака у Волињској области и источној Галицији, док страни историчари процењују жртве на око 60.000, председник Дуда положио је цвеће пред Споменик жртвама који од 2013. године стоји у Варшави.

Дуда је данас посебно похвалио гест председника Украјине Петра Порошенка који је током самита НАТО у Варшави 8. и 9. јула такође отишао пред споменик, положио цвеће и запалио свеће као пошту цивилним жртвама које су током Другог светског рата побили његови сународници.

Гест мира према Украјини 

"То је необично важан гест, гест мира. Прихватио сам га као гест пријатељства. "Надам се да ће том гесту одати признање сви и да ћемо моћи на њему да градимо", рекао је Дуда.

Професор Гжегож Мотика из Института памћења народа који се бави истрагом и докоументацијом злочина над Пољацима у време нацистичке окупације и комунистичког режима упозорио је поводом 73. годишњице за пољску агенцију ПАП да се расветљавање тог мрачног поглавља историје Украјине и Пољске није помакло даље од расправе на 60. годишњицу, када се у пуној мери показало колико су дубоке разлике у тумачењу тих злочина на пољској и украјинској страни.

"Тај сукоб два памћења и даље траје. Неки то не желе да виде и чуде се што у време годишњица поприма тако бурне манифестације", казао је Мотика и осудио недавни напад пољских националиста на верску процесију Украјинаца у Пшемислу на истоку Пољске уочи ове 73. годишњице Волињског масакра.

Док пољски историчари упозоравају да су Бандерини украјински националисти покушали да искористе кошмар Другог светског рата да етнички почисте углавном Пољаке али и Јевреје или и Чехе из Украјине, украјински историчари на та убијања цивила гледају као на последицу сукоба пољске антифашистичке Земаљске армије и Украјинске устаничке армије као оружане фракције националиста.

"Пишем нову публикацију, изаћи ће на јесен. Желим да покажем организовану природу тих етничких чишћења пољског становништва. Покушавам у њој такође да покажем аналогију Волињског масакра са етничким чишћењем српског живља у Хрватској у време Другог светског  рата. Поступци усташа и украјинских националиста били су у многоме слични", казао је Мотика.

Нападе на пољске суседе Бандеровци су започели у фебруару 1943. године а кулминација је била паралелни брутални напад на 150 пољских села међу којима су помоћ да се одбране повремено пружали совјетски партизани у недељу 11. јула 1943. године када су се Пољаци окупили на мисама у црквама.

Украјински историчари процењују да је у акцијама одмазде коју су предузели Пољаци и њихова земаљска армија страдало до 20.000 Украјинаца.