Како је Лисабонским споразумом регулисан излазак из ЕУ

"Свака земља чланица може да одлучи у складу са уставним прописима о повлачењу из ЕУ", наводи се у Члану 50 Лисабонског споразума, потписаног 2007. а који је ступио на снагу 2009. године.

Међутим, тај члан, који се састоји од пет кратких пасуса, "не даје конкретне детаље о начину одласка који треба да се накнадно организује", изјавио је Робер Шауад, стручњак Института за међународне и стратешке односе.

Велика Британија прво треба о својој намери да обавести Европски савет који окупља свих 28 чланица Уније.

"Потом у светлу оријентације Европског савета, ЕУ треба да преговара и да с Лондоном закључи споразум о модалитетима повлачења, узимајући у обзир будуће односе две стране", рекао је Шауад и додао да тај споразум о модалитета закључује с Лондоном Европски савет који претходно мора да добија сагласност већине у Европском парламенту.

Процедура повлачења почиње оног тренутка кад се постигне тај договор или после две године од најаве Велике Британије Европском савету о одласку.

Постоји и могућност да у договору с Великом Британијом Европски савет пролонгира тај период.

До тада, законодавство ЕУ ће и даље важити за Велику Британију, рекао је недавно председник Европског савета Доналд Туск.

Док Европа сада притиска Лондон да што пре "активира" члан 50, британски премијер Дејвид Камерон је дан после референдума најавио своју оставку да би његов наследник преговарао о одласку из ЕУ.

"Члан 50 предвиђа преговоре у периоду од две године, али само за услове повлачења, односно за оно што је прошло а не за оно што се тренутно дешава", објаснио бивши европски функционер Жан-Клод Пири.

Према његовим речима, за време "бракоразводне процедуре" треба да се реше бројни и компликовани фискални аранжмани као и друга питања попут ситуација с приватним компанијама.

Када споразум о повлачењу ступи на снагу, Велика Британија постаје трећа земља која треба да преговара о будућим односима с ЕУ.

"То ће бити далеко сложеније и захтеваће доста времена", рекао је Шауад и додао да ако би једног дана Велика Британија желела поново да приступи ЕУ, морала би да крене све из почетка као што је тренутно случај с Албанијом или Србијом.