"Фридoм хаус": Половина светског становништва нема слободне медије

Организација "Фридoм хаус" је оценила да је слобода медија смањена услед покушаја политичких, криминалних и терористичких снага да преузму или ућуткају медије у оквиру шире борбе за власт.

Само 13 одсто светске популације живи у земљама са слободним медијима, односно где је безбедност новинара гарантована, извештавање о политичким догађајима снажно, државно мешање у медије минимално и где медији нису изложени правним или економским притисцима.

Делимично слободне медије има 41 одсто светског становништва, а 46 одсто живи у окружењу где не постоји слобода медија.

Медији су најслободнији у Норвешкој, Белгији, Финској, Холандији и Шведској, док су међу последњих 10 земаља на листи Северна Кореја, Белорусија, Крим, Иран, Сирија и Куба. Србија је на глобалној ранг листи на 87. месту од 199 земаља, а у Европи је 36. од 42 земље.

Европа је током претходних 10 година забележила највећи пад слободе медија од било ког другог региона, што је делом последица спорог економског раста и смањења прихода од реклама, што је довело до отпуштања, затварања медија и даље концентрације власништва у медијима.

"У години која је почела шокантним убиством осам карикатуриста и уредника у париској канцеларији сатиричног часописа 'Шарли Ебдо', слободи медија у региону претили су насиље, нови закони о надзору и борби против тероризма, вербални напади и мешање политичара и владиних званичника", оцењује "Фридом хаус".

Србија и Македонија су међу земљама у којима је 2015. забележен највећи пад, заједно с Француском, Турском, Бангладешом, Бурундијем, Јеменом, Египтом и Зимбабвеом, између осталих.

Међу земљама у региону које су на глобалној ранг листи испод Србије су Босна и Херцеговина (104), Албанија (106), Македонија (136), и Косово (96) које је посебно рангирано у извештају Фридом хауса. Изнад Србије у региону су Хрватска (84), Црна Гора (80) и Бугарска (78).

"Иако нису били тако драматични као убиства новинара 'Шарли ебдоа' напади на новинаре од стране разних нападача на Западном Балкану допринели су општем паду медијских слобода у том региону", пише у извештају и додаје се да су "у Србији бројни новинари били изложени физичким нападима што је допринело повећању аутоцензуре у сектору медија".

"Напади на новинаре на Западном Балкану допринели су укупном паду медијске слободе у том региону", наводи се у извештају и додаје да су насиље и избегличка криза доминирале у вестима у европским земљама.

Масован прилив миграната у Европу посредно је утицао на различита ограничења слободе новинара, оцењује "Фридом хаус", наводећи као пример Мађарску где је полиција напала најмање седам страних новинара коју су извештавали о сукобима полиције и миграната.

У Немачкој је прошле године забележено 30 напада на новинаре, од претњи смрћу до физичког насиља на демонстрацијама десничарских организација.

Када је у питању Турска, "Фридам хаус" наводи да је влада користила безбедносне претње да појача репресију над медијима.

"Власти су наставиле да користе законе повезане с тероризмом да хапсе критичке новинаре, цензуришу онлајн медије и депортују стране дописнике, обично у вези с курдском побуном, сукобом у Сирији или покретом Гилена", пише у извештају.

Што се тиче Русије, "Фридом хаус" оцењује да су појачани напори да се контролишу вести за домаће становништво и да је руска влада преусмерила фокус "машине дезинформација" с Украјине на војну интервенцију у Сирији.

Исламска држава, наводи "Фридом хаус", и друге екстремистичке групе наставиле су нападе на медије и кроз сопствене мреже допрли до широког аудиторијума без потребе да се ослањају на новинаре и традиционалне медије.

"Различите претње слободи медија широм света отежавају медијским радницима да раде свој посао и јавност је све више ускраћена за непристрасне информације и темељно извештавање", оценио је "Фридом хаус".

Додаје се да су новинари и блогери ипак показали чврстину и да су, често ризикујући своје животе, тежили да пренесу информације својим друштвима и свету и да рашире ставове који противрече оним које промовишу владе или екстремистичке групе.