Кандидате за шефа УН слушало више од 200.000 људи

"Поставили смо нов стандард транспарентности и инклузивности у избору генералног секретара", рекао је Ликетофт.

Према његовим речима, седница "питања и одговора" могла би да утиче на избор шефа УН, јер ако многе земље подрже једног кандидата, Савет безбедности би могао да буде под притиском да не предложи неког другог.

Генерална скупштина бира генералног секретара на предлог 15 чланица Савета безбедности.

Према оцени британског амбасадора у УН Метјуа Рикрофта, испитивање сваког кандидата "повећаће квалитет доношења одлуке у Савету безбедности кад дође време", док је асмбасадор Русије Виталиј Чуркин рекао да мисли да ће тај процес "можда бити користан", додајући да има "веома добар утисак о свим кандидатима".

Ликетофт је рекао да је оно што је била заједничка нит у представљању свих кандидата то што су УН направиле велике кораке напред с новим развојним циљевима, климатским споразумом и можда напретком у Ирану и почетком решавања кризе у Сирији. Такође постоји раширена сагласност да УН треба да предузму "проактивну интервенцију у циљу избегавања и обуздавања сукоба", да боље надгледа кршење људских права и да реформише унутрашњу бирократију.

Бивши македонски министар и председавајући Генералне скупштине УН Срђан Керим истакао је важност придржавања неписаном правилу ротације, по којем би наредни генерални секретар требало да буде изабран из групе источноевропских земаља, наводећи да то одржава "међусобно поверење" и подстиче потребно јединство у тренутку када се свет суочава с многим кризама.

Бивша новозеландска премијерка и шефица Програма УН за развој (УНДП) Хелен Кларк изјавила је да је УН потребан "доказани вођа који је прагматичан и ефикасан" и додала да се "целог живота борила за родну једнакост и оснаживање жена". Она је једна од четири жене које се ове године кандидује за генералног секретара. На челу УН до сада никада није била жена.

Бивши председник Словеније Данило Тирк истакао је да "генерални секретар није ни секретар ни генерал", него "слуга организације" који мора да буде доступан 24 сата дневно. Додао је да би као шеф УН одмах испитао глобалне кризе, покренуо програм за примену нових циљева УН до 2030. и спровео буджетске реформе.

Кандидат Србије, бивши шеф дипломатије и председавајући Генералне скупштине УН, Вук Јеремић представио је платформу која садржи 53 конкретна обећања која намерава да испуњава од првог дана, а која се, између осталог, односе на стабилизацију ситуације у земљама Блиског истока и северне Африке и превенцију геноцида. Као кључне елементе свог програма, издвојио је одрживи развој, климатске промене, спречавање конфликата и мировне операције, заштиту људских права и ревилитализацију УН.

На питања амбасадора у УН одговарали су и други каднидати, доскорашњи шеф црногорске дипломатије и бивши премијер Игор Лукшић, бивша шефица хрватске дипломатије Весна Пусић, бивша бугарска министарка спољних послова и директорка Унеска Ирина Бокова, шефица дипломатије Молдавије Наталија Герман и бивши премијер Португала и високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш.