"САД пореска оаза као Швајцарска или Кајманска острва"

Савезне државе попут Делавера, Неваде, Јужне Дакоте и Вајоминга посебно нуде погодности странцима који желе да прикрију своју имовину.

"Постоји велики неонски знак који каже да су САД отворене за пореске преваре", рекао је директор Мреже за пореску правду Џон Кристенсен.

Отвореност САД за странце који желе да избегну плаћање пореза поново је у центру пажње пошто је прошле недеље процурело 11,5 милиона "Панамских докумената" који показују како су богати и моћни крили своју имовину у офшор компанијама не би ли избегли порез.

Мрежа за пореску правду, која се залаже за глобалне мере против утаје пореза, наводи да су САД на трећем месту по тајновитости у финансијским питањима, иза Швајцарске и Хонг Конга, али испред озлоглашених пореских оаза као што су Кајманска Острва и Луксембург.

Према закону из 2010. усвојеном пошто је објављено да је швајцарска банка УБС помагала хиљадама Американаца да избегну порез у САД, банке и друге финансијске институције морају да објаве информације о Американцима у иностранству како би платили порезе у САД.

Тај закон, међутим, не налаже и да САД исто учине за друге.

Више од 90 земаља потписало је 2014. споразум о размени информација који је покренула Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), али САД су међу малобројним земљама које се нису придружиле. Америчке банке чак не узимају податке који су потребни другим земљама да идентификују људе који избегавају порезе.

"Банкарски лоби се опирао променама у закону које би омогућиле већу размену података", рекао је Петер Котросеану, циришки адвокат специјализован за приватно банкарство.

Паскал Сен-Аман, шеф ОЕЦД-овог центра за пореску политику и управу, рекао је САД често пружају информације другим земљама на захтев, али да то значи да друге државе могу добити детаље за особе за које већ сумњају да избегавају порез.

Кристенсен је рекао да извештај швацарских банки показује да многи њихови клијенти причају о преласку у САД.

Савезне државе Невада, Вајомнг и Јужна Дакота само погоршавају ситуацију, кажу критичари односа САД према утајивачима пореза.

Те државе се надмећу како да олакшају оснивање корпорације и мало тога питају о томе ко стоји иза бизниса.

Невада је, на пример, олакшала оснивање корпорације и наплаћује 500 долара за пословну лиценцу корпорације и 200 за друга предузећа, а тај новац је опредељен за плате наставника.

Многе те компаније су само маске, финансијске смицалице које не запошљавају раднике и немају никакве инвестиције.

Истраживача који су испитивали услове за оснивање компаније, представљали су се као инвеститори како би сазнали које информације консултанти траже за оснивање предузећа. Основне информације попут личних докумената или других папира који би потврдили њихов индентитет у САД је тражило само 25 одсто, а у Делаверу тек шест одсто.

Америчко министарство финансија наводи да планира промену прописа, али то треба да потврди и Конгрес премда критичари кажу да амерички посланици "не желе да нашкоде банкарској индустрији у САД".

"Није тајна да су банке у САД, посебно у Мајамију, преплављене непријављеним новцем из Латинске Америке. Колико је иронично, заправо перверзно, што су САД, које су толико побожно осуђивале швајцарске банке, постале популарна тајновита банкарска дестинација", рекао је адвокат из Цириха Котросеану.