Како се променио тероризам у Европи?

После напада у Паризу и Бриселу, за многе Европљане терористички напади су постали реалнији и ближи него икад раније.

Ако се, међутим, сагледа историја тероризма у Европи, а посебно 1979. година у којој се на Старом континенту догодило више од 800 напада, тај осећај, како кажу научници са Универзитета Мериленд, можда и није реалан.

Између 1970. и 1990. више стотина напада годишње било је правило. Такође и број жртава – преко 150 годишње, није био усамљен случај.

Поређења ради, прошла година је из европског угла, са нападима на сатирични магазин "Шарли ебдо" и серијом терористичких напада у Паризу 13. новембра, била прилично мрачна. Али, тај велики број жртава је изузетак у последњих десет година, наводи Дојче веле.

Терористичке организације као што су ИРА у Ирској, баскијска ЕТА у Шпанији, комунистичке Црвене бригаде у Италији и екстремно левичарска Фракција Црвене армије (РАФ) у Немачкој, као и друге неевропске терористичке ћелије, седамдесетих и осамдесетих година стављале су на искушења владе европских земаља.

"Скоро свака држава имала је тада свој сопствени тероризам", подсећа Ролф Топхофен, директор Института за превенцију криза из Есена.

Он већ више од 30 година проучава међународна терористичка кретања. Разлике са данашњим тероризмом су, каже, јасне. Тероризам седамдесетих и осамдесетих био је пре свега политички мотивисан.

"Терористичке организације фиксирале су одређене земље и није било феномена прекограничног тероризма", каже Топхофен.

Данас, међутим, групе попут Исламске државе или Ал Каиде, делују наводно из верских убеђења.

"Терористи не воле много мртвих, они воле велику публику", то је далеке 1975. изјавио Брајан Џенкинс, амерички научник који је проучавао тероризам.

Али напади на железничкој станици у Болоњи са 85 мртвих и онај на амерички авион изнад шкотског Локербија у којем је погинуло 270 људи, не уклапају се у ту слику.

Терористи су седамдесетих на нишану имали пре свега политичаре и индустријалце.
Сада се све променило из корена.

"Данас се пуца и бацају се бомбе. Филозофија терора је да жели лешеве. Они желе да убију и ране што више људи", сматра Топхофен.

И преговори с државом део су прошлости, као што је на пример било приликом отмице "Луфтханзиног" авиона 1975.

Према подацима Универзитета Мериленд, број напада у Европи је од 1979. опао, али то не значи да због тога аутоматски има мање мртвих.

Тако је у бомбашком нападу на регионални воз у Мадриду убијена 191 особа. Нападачи су у том случају били исламистички терористи. Годину дана касније, у самоубилачком нападу исламиста на лондонски метро, убијено је 56 људи, а више од 700 њих је повређено.

Иако је раније чешће долазило до напада, експерти за тероризам не сматрају да је повећани страх од тероризма у Европи претеран. "Због најновијих напада страхује се да је Европа све више на нишану", каже Топхофен.

Посматрано на међународном нивоу, Европа је до сада била релативно поштеђена. Број терористичких напада је у свету, за разлику од европског тренда, до 2001. до 2014. знатно порастао.

Према подацима из Глобалне базе података о тероризму научника са Универзитета Мериленд, од укупног броја напада у последњих 14 година широм света, само 0,3 одсто њих догодило се у Европи.