Зашто је Европа лака мета за терористе?

Нападе у Бриселу треба посматрати у европском контексту отуђених, махом незапослених и гетоизираних муслимана, као и слабе безбедности, који је драматично различит од америчког, оцењује бивши координатор Стејт департмента за противтероризам Данијел Бенџамин у ауторском тексту за Политико.

Бенџамин указује да у САД муслиманску заједницу чине углавном прилично добростојеће породице пореклом из разних муслиманских земаља с образовањем просечних Американаца.

У Европи муслиманске заједнице су формирали сиромашни сељаци који су ту дошли на привремени рад у индустрији и остали и када су фабрике затворене, при чему су и даље сиромашни, без приступа образовању и са много већом стопом незапослености него остали, износи се у тексту.

Иако огромна већина европских муслимана не жели да има било шта са екстремизом, међу њима има више екстремиста него међу муслиманима у САД, а тај број је посебно висок у Белгији, додаје аутор.

Наводи да је према извештају Групе "Суфан" из децембра, 470 од 660.000 белгијских муслимана отишло да се бори у Сирији или Ираку, што белгијску муслиманску заједницу чини процентуално највећим снабдевачем екстремиста у западној Европи.

За разлику од Белгије, из САД је у борбу отишло 250 муслимана, иако је муслиманска заједница у Америци пет пута већа и према проценама института "Пју" броји 3,3 милиона људи.

Други разлог веће безбедности у САД су мере безбедности, које су у Америци знатно појачане од терористичких напада 11. септембра 2001. године.

Као последица тога у четири највећа терористичка напада у Европи – у Мадриду 2004. године, Лондону 2005. године, Паризу 2015. године и Бриселу 2016. године – погинуло је најмање 426 људи, док је у четири највећа напада у САД укључујући Бостонски мартон и бомбе у Сан Бернардину погинуло укупно 45 људи.

Од напада 11. септембра, САД су на унутрашњу безбедност потрошиле 650 милиона долара, пише Бенџамин, што је знатно више него у Европи, судећи по издвајањима за полицију, граничну безбедност и друге агенције.

Белгија је посебно тужан случај, наводи аутор, због политичких сукоба између Фламанаца и Валонаца око политичке реформе и унутрашње политичке кризе, која је с прекидима трајала од 2007. до 2011. године.

Током тог периода земљом је управљала техничка влада, а неспособност Белгијанаца да побољшају противтерористичке капацитете стално је нервирала америчке функционере, подсећа аутор.

Европа је погоднија мета за терористе и због географског положаја, слабих спољних граница, непостојећих унутрашњих граница и мигрантске кризе, која је довела милион и по избеглица, што све мултиплицира опасности, закључује се у тексту.