Нездрава животна средина убила скоро 13 милиона људи

Према наводима данас објављеног извештаја, фактори ризика које доноси животна околина, као што су загађења ваздуха, воде и земље, изложеност хемијским субстанцама, климатским променама и УВ зрацима, изазивају више од 100 болести или повреда код људи. СЗО, која је први пут 2002. направила процену о утицају животне околине на број смртних случајева, наводи 10 водећих болести везаних за околину.

Број смртних случајева изазваних непреносивим болестима које се могу приписати загађењу ваздуха, укључујући изложености дуванском диму из друге руке, достигао је 8,2 милиона.

Непреносиве болести као што су срчани удар, болести срца, рак и хроничне респираторне болести сада представљају скоро две трећине укупног броја умрлих од узрока изазваних нездравом животном околином, наводи се у извештају.

Истовремено се смањио број умрлих од заразних болести као што су дијареја и маларија, често повезаних с лошом водом, слабом санитарном мрежом и лошим управљањем отпадним водама.

Већи приступ здравој води и санитарним мрежама били су кључни у смањењу броја смртних случајева од ових болести, уз бољи приступ вакцинацији и основним лековима.

Ипак од тих болести је у 2012. умрло 846.000 људи. Ненамерне повреде као што су саобраћајне несреће такође се убрајају у повреде везане за животну средину, и од њих је 1,7 милион људи умро 2012. године.

СЗО сматра да су саобраћајне несреће такође везане за животну околину, јер, према тој организацији, несреће су често изазване лошим стањем путева.

Смрти изазване такозваним намерним повредама, у које се убрајају самоубиства, такође се убрајају у смртне случајеве изазване животном околином, сматра СЗО и наводи да су нека самоубиства изазвана приступом токсичним производима, као што су пестициди.

СЗО сматра да би боље управљање животном околином омогућило да се сваке године спаси 1,7 милиона деце млађе од пет година и 4,9 милиона старијих људи.

"Током 2002. око 25 одсто смртних случајева у свету било је везано за животну околину, а данас је тај проценат 23 одсто, што је мало мање, али како је број становника порастао за 10 година коначан број је велик", рекла је докторка Марија Неира, директорка одељења за јавно здравље. Највише умрлих од узрока изазваних животном околином забележено је у југоисточној Азији, где се том узроку приписује 3,8 милиона умрлих. На другом месту је област Пацифика (3,5 милиона), а следи Африка (2,2 милиона), Европа (1,4 милиона), Блиски исток (854.000) и Америка (847.000).

СЗО, да би се поправила та ситуација, предлаже решења као што су смањење емисије угљеничних гасова, развој јавног превоза, поправљање санитарне мреже, промена исхране тако да се користи мање хемијских производа, заштита од сунца и забрана пушења.

Генерална директорка Светске здравствене организације Маргарет Чан рекла је да "здрава животна околина значи здраво становништво".

"Ако земље не предузму акције да би окружења у којима људи живе и раде била здрава, млиони људи ће се разболети и умрети сувише млади", додала је она.