Пет година битке за обнову

Петогодишњица природне катастрофе која је задесила североисточни Јапан данас је, у областима погођеним великим цунамијем, обележена грађанским церемонијама одавања почасти настрадалима и будистичким ритуалима за покој њихових душа.

Породице несталих полагале су у море цвеће и ждралове од папира исписане порукама за своје најмилије које су однели таласи.

Цео Јапан придружио се грађанима из пострадалих подручја минутом ћутања у предузећима, јавним институцијама попут општина и школа и на спортским борилиштима, док је у престоници Токију одржана централна церемонија на којој су се сенима преминулих поклонили цар Акихито, царица Мићико и премијер Шинзо Абе.

Дан који је шокирао нацију и свет

Једанаестог марта 2011. земљотрес снаге девет јединица Рихтера, са епицентром на око 70 километара од североисточне обале највећег јапанског осртва Хоншу, подигао је морско дно, проузроковавши цунами који је запљуснуо копно у дужини од око 600 километара и прогутао близу 18.500 људи. 

Према подацима јапанске полиције, пронађени су посмртни остаци 15.500 људи, док се нешто више од 2.500 и даље званично воде као нестали, јер њихова тела никада нису пронађена.

Налет цунамија чија је максимална висина износила 40 метара избацио је из строја систем за хлађење реактора у нуклеарној централи "Фукушима 1", након чега је дошло до гасних експлозија у кућиштима реактора и топљења нуклеарног горива, те ослобађања веће количине радијације. 

Несрећа у Фукушими је неколико дана претила да угрози функционисање и саме престонице Токија, удаљене 220 километара од разорене централе. 

Пет година тешке битке за обнову 

У обалским подручјима у протеклих пет година обновљени су саобраћајна инфраструктура, административни и трговачки центри и много фабрика, што је немали успех када се узму у обзир ширина простора захваћеног цунамијем, компликације које је изазвала радијација и гигантске количине рушевина које је требало уклонити. 

Међутим, истраживања јавног мњења показују да је две трећине јапанског становништва незадовољно резултатима и брзином обнове.

Наиме, поједина обалска насеља које је уништио цунами и даље чекају на изградњу, јер није завршена конструкција дугих зидова за заштиту од таласа, односно процес откупа и крчења земљишта на брдима у њиховом залеђу, или рад на насипању великих количина земље како би се та нова насеља подигла на висине на којима би била безбедна од неког евентуалног, будућег цунамија.

У префектури Фукушима, која је најтеже погођена изливањем радијације, извршена је деконтаминација путева, стамбених објеката и простора око кућа и школа, што даје наду за повратак расељених лица, али нагомилани радиоактивни отпад и земља и даље стоје у хиљадама кеса под отвореним небом, јер још нису изграђени бетонски бункери у којима би оне биле одложене.

Мада је постигнут напредак, посебан проблем и даље представља цурење воде којом се хлади нуклеарно гориво у разореним реакторима, и која се, радиоактивна, и даље слива у земљу и океан. Такође, око три четвртине милиона тона радиоактивне воде наталожено је у кругу тешко оштећене централе "Фукушима 1" непосредно уз море у релативно крхким танковима који могу бити лаки плен за неки нови јак земљотрес или цунами. 

Због свега тога око 160.000 људи и даље живи ван својих домова, у привременим објектима у настрадалим областима или расељени широм земље. Највећи део тог броја су житељи из обалских делова префектуре Фукушима, где тек предстоји рад на ревитализацији привреде.

Јапанска влада је објавила нови петогодишњи план обнове вредан око 57 милијарди долара, који би требало да обухвати изградњу приобалних насеља у настрадалим областима, привредних објеката у Фукушими, решавање проблема радиоактивне воде и отпада, те даљу деконтаминацију терена и уклањање нуклеарног горива у оштећеној централи. 

Упркос томе, постоји велика скепса да ће приобаље Фукушиме оживети у скорије време, јер су у протеклих пет година многи расељени житељи те области већ нашли посао и одавно пошли у школу у местима у која су избегли.