Могерини: На мигрантску кризу само заједнички одговор

Федерика Могерини је тиме сумирала заједничку позицију Брисела и одговор на најаве могућег затварања граница Аустрије за избеглице. Јасно је да је ЕУ незадовољна и разједињена када се ради о примени до сада постигнутих договора о релокацији избеглица, али и по питању како даље са новим таласима миграната.

Прошлогодишњи европски договор о добровљним квотама и прихвату 160.000 избеглих, који се већ налазе по камповима у Грчкој и Италији, до сада је резултирао преузимањем тек њих 497.

Званични Брисел и даље позива на солидарност свих земаља чланица, а као кључ у решавању мигрантске кризе види се јачање спољних граница Шенгена. Фокус се у овом случају ставља на границу између Турске и Грчке и Грчке и Македоније.

Међутим, идеје европских лидера о томе како да се изборе са приливом избеглица потпуно су различите. Немачка се и даље нада договору са Турском, иако турски премијер на самит није ни дошао. Аустрија, упркос томе што јој је поручено да ограничавањем броја избеглица крши законе Уније, остаје при своме. Грчка не жели ограде. 

"Морамо остати уједињени и показати солидарност, свуда. Не само на северу и западу Европе него и на југу и истоку и на Медитерану. Решење за избегличку кризу није у дизању зидова и промоцији расизма. Будућност Европе нису зидови и ксенофобија", поручио је грчки премијер Алескис Ципрас на почеку састанка европских лидера у Бриселу.

Додао је да правила не могу правила да важе за једне, а други да се понашају како их је воља. 

"Неће доћи до затварања граница него до јаче контроле на границама", изјавио је премијер Хрватске, Томислав Орешковић, после састанка западнобалканских лидера са председницима Савета ЕУ и Европске комисије у предвечерје данашњег бриселског самита.

Словеначки премијер Миро Церар залаже се за успостављање друге линије надзора на македонско-грчкој граници јер би се тиме, како каже, обезбедило да на Балкану не буде потребе да се постављају бране на државним границама.

Церар је предочио да би "таква ситуација проузроковала истинске сукобе међу државама и могла угрозити мир на Западном Балкану, а пре свега би нарушила међусобне политичке и економске односе".

Аустријску најаву могућег затварања граница према Словенији, Италији и Мађарској, уколико се испуни квота за пријем избеглица, у Бриселу су дочекали са неодобравањем.

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер каже да је врло јасан став Европске комсије да "не жели да види увођење националних контрола граница унутар Шенгена", и најавио "пријатељски разговор са аустријским канцеларом" током самита у Бриселу: "Не свиђа ми се одлука Аустрије. Испитујемо да ли је она у складу са европским законима", изјавио је Јункер пред састанак европске двадесетосморке.

Европска комисија оцењује да би сви који имају право на међународну помоћ требало да буду примљени у ЕУ. Истовремено се упозорава да ће бити враћени сви они који немају право на азил или одбију да буду регистровани. У марту би Комисија требало да предложи и промену Даблинског споразума којим ће се ревидирати поступак одобравања азила у ЕУ.

Одлука о евентуалном затварању граница унутар Шенгена у Бриселу у овом тренутку била би дочекана као "потпуни обрт" у односу на оно за шта се ЕУ до сада залагала.

Према речима немачке канцеларке Ангеле Меркел, интензивно се ради на заједничком европском решењу које ће омогућити "легалан начин за улазак избеглица у ЕУ".

"Приоритет нам је да створимо услове за заштиту спољних граница Уније и сиријских избеглица, о којима су се договориле Европска унија и Турска", нагласила је немачка канцеларка.

Меркелова је са самита у Бриселу упутила речи саучешћа Турској због јучерашњег терористичког напада, и поновила да договор ЕУ и Турске о заштити спољних граница и спречавању илегалног уласка избеглица у ЕУ и даље остаје приоритет.

Аустријски канцелар Вернер Фајман поручио је да ће се његова држава држати свог плана. "Немачка и Шведска нека говоре у своје име, али не може Аустрија да преузима избеглице за целу Европу", нагласио је Фајман.

У Бриселу оцењују да број људи који нелегално улазе из Турске у ЕУ опада, али да је и даље висок. Европски лидери забринути су и због наставака прилива мограната дуж западнобалканске миграционе руте.

Они на самиту у Бриселу разговарају и о "пакетима помоћи за треће земље како би се осигурали ефикасни повратак и реадмисија миграната", али и неопходним корацима у циљу побољшања хуманитарне ситуације за мигранте који се већ налазе у Грчкој и западнобалканским земљама.

У ту сврху Европска комисја је почетком ове недеље издвојила 10 милиона евра за Македонију, док се ситуација у Србији још процењује, кажу у седишту Европске комсије у Бриселу.