ХРВ: Смањење људских права у Европи због напада и избеглица

Велики прилив избеглица у Европу, углавном због сукоба у Сирији и напада Исламске државе на цивиле, повећао је страховања и исламофобију, наводи међународна организација за одбрану људских права "Хјуман рајтс воч" (ХРВ).

ХРВ у извештају издваја Европу и САД због "отворене исламофобије и срамотног сатанизовања избеглица".

Подстицање на страх "изазива управо ту врсту поделе и непријатељстава коју воле да користе они који регрутују за тероризам", упозорио је извршни директор ХРВ-а Кенет Рот и рекао да би обезбеђивање "сигурног и организованог начина" за избеглице да стигну до Европе смањило број изгубљених живота на Медитерану и олакшао безбедносне провере.

Ранији извештаји те организације концентрисали су се на зоне сукоба, док извештај за 2015. годину почиње мигрантском кризом и мерама донетим у Европи после напада у Француској.

"Страхови од терористичких напада и потенцијалног утицаја прилива избеглица довели су до видног смањења људских права у Европи и у другим регионима", оценио је Кенет Рот.

Наводи да ти назадни кораци прете правима свих "а нису показали ефикасност у заштити обичних људи". Мере које су донеле европске владе изазивају забринутост око слободе кретања, удруживања и изражавања, оценио је ХРВ.

Поред тога, ХРВ наводи да су многе ауторитарне владе донеле мере за ограничење деловања група цивилног друштва и прекидање њиховог финансирања из иностранства. Ту се као највећи кривци наводе Русија и Кина.

"Репресија оваквог интензитета, укључујући затварање критички настројених група у Русији и хапшења адвоката за одбрану људских права у Кини, није виђена деценијама", наводи ХРВ.

ХРВ такође наводи и Турску чија владајућа странка сузбија деловања активиста и медија који критикују владу.

Етиопија и Индија, уз честу употребу националистичке реторике ограничиле су страно финансирање да би спречили независан надзор кршења људских права, наводи се у извештају.

Боливија, Камбоџа, Еквадор, Египат, Казахстан, Кенија, Мароко, Судан и Венецуела су усвојили опште и нејасне законе да ограниче деловање активиста и спрече деловање независних група, наводи се у извештају и додаје да су западне владе споро реаговале да осуде те глобалне претње по људска права.

У 2015. години било је и позитивних развоја, оцењује ХРВ и додаје да је ЛГБТ популација остварила велике напретке ка равноправности легализацијом истополних бракова у Ирској, Мексику и САД, и декриминализацијом хомосексуалности у Мозамбику.

У Савету УН за људска права 72 земље је потписало саопштење у коме се обавезују да окончају насиље и дискриминацију засновану на сексуалној оријентацији и полном идентитету.

УН су у септембру усвојиле 17 амбициозних развојних циљева који су први пут универзални и засновани на људским правима, а међу њима је циљ да се постигне родна равноправност и обезбеди приступ правди за све, наводи ХРВ.