Тајван се удаљава од матице?

Резултати председничких и парламентарних избора на Тајвану довешће до успоравања и могуће заустављања процеса приближавању између матице Кине и тог острва у западном Пацифику, оцењују аналитичари у источној Азији, од којих неки смену на кормилу у Тајпеју виде као "политички земљотрес".

Цаи Ингвен (59), кандидаткиња Демократске прогресивне партије (ДПП), однела је убедљиву победу на председничким изборима одржаним на Тајвану у суботу, освојивши наклоност 56 посто грађана који су изашли на гласање. Она је далеко иза себе оставила највећег ривала Ерика Чуа из партије Куоминтанг, којем је припао 31 проценат гласова.

Истовремено, ДПП је освојио и већину у парламенту, приграбивши 68 од 113 посланичких места, чиме је Куоминтанг први пут у историји Тајвана у постпуности избачен из комбинаторике за формирање владе.

То све сада омогућава оштру промену курса у односима са Народном Републиком Кином, које је за последњих осам година, за време мандата председника Ма Јингџоуа, карактерисало чвршће економско повезивање, продубљивање културних и образовних веза, те отварање Тајвана за кинеске туристе.

Владу председника Ма, који је у прошлости изјавио да му је коначни циљ поновно уједињење са Кином, тиме изазвавши протесте и у сопственој партији, обележили су историјски састанци између бирократа и политичара високог ранга из Пекинга и Тајпеја. Сам председник Ма, којем је сада остало још четири месеца до истека мандата, у септембру прошле године у Сингапуру се састао с кинеским председником Си Ђинпингом, што је био први сусрет две стране на највишем нивоу од када су припадници Куоминтанга, националистичке партије која је подржавала капиталистичко државно уређење, 1949. године доживели пораз у грађанском рату у Кини и са становништвом које их подржавало пребегли на Тајван.

Председник Ма, иако вођа партије која је у прошлости била смртни непријатељ комуниста, подржаван од стране извозника и другог крупног капитала, залагао се за продубљивање економских и политичких веза са Кином. Он је пре неколико година широм отворио врата кинеским студентима и туристима – њих чак четири милиона је 2014. године посетило Тајван, далеко надмашивши јапанске туристе који су до отварања према Кини дуго година традиционално били најбројнији страни гости на Тајвану.

Упркос економској добробити од туризма и великог извоза у Кину, на Тајвану влада забринутост да би даље приближавање с Кином могло да доведе до огромног уплива јефтине радне снаге са континента, што би домаћим становницима отежало запошљавање, умањило плате и повисило цене некретнина.

Постоји и латентни страх да би економска моћ Кини могла да омогући и велики утицај на унутрашњу политичку сцену Тајвана, те у будућности, кроз формално политичко уједињење, доведе до губитка постојећих политичких и грађанских слобода.

Такође, врло битно, многи млађи људи на Тајвану више немају породичне везе са матицом и не осећају духовну блискост са Кином као њихови преци који су се доселили на то острво, те када је идентитет у питању себе сматрају "Тајванцима", а не "Кинезима који живе на Тајвану".

Услед свега тога, као и због корупционашких скандала и трвења унутар Куоминтанга, подршка председнику Ма је у протеклих пар година осетно опала и он и његова партија морали су да се суоче са више већих грађанских протеста, које су углавном предводили студенти.

Важни спољнополитички и стратешки поени за САД

Нова председница Цаи Ингвен залаже се за јаче економско повезивање са САД кроз уговор о Транспацифичком партнерству (ТПП), који представља оквирну мрежу за билатералне трговинске споразуме између земаља са обе стране обале Пацифика које су традиционални амерички савезници, попут Јужне Кореје, Јапана, Мексика и Аустралије. Реч је о уговору о либерализацији трговине који, у циљу подстицања економског раста и интеграције тржишта, предвиђа драстично смањивање царина и квота на увоз.

Цаи има снажне личне везе са Западом – она је ћерка тајванског ауто-механичара који је радио за америчку армију, а постдипломске студије је похађала у Њујорку и Лондону.

Њен убедљиви тријумф, као и нешто ранија победа њене партије на парламентарним изборима, значајан су спољнополитички успех за Сједињене Државе, чија стратегија пребацивања тежишта сопствених дипломатских, економских и војних напора са Блиског и Средњег истока у регион Тихог океана подразумева ограничење кинеског економског, политичког и војног утицаја дуж линије острва која се налазе у непосредној близини кинеске обале: Јапана, Тајвана и Филипина.

С обзиром на то да је Кина највећи спољнотрговински партнер Тајвана и да око 20 посто економије тог острва са 23 милиона становника зависи од Пекинга, аналитичари у источној Азији оцењују да ће Цаи вероватно по ступању на дужност морати да ублажи своју сепаратистичку реторику о независности Тајвана, који у овом тренутку званично признају само 22 државе у свету, међу којима, интересантно, нису САД.

Ипак, режим Цаи Ингвен вероватно ће покушати да одржи статус кво у односима с Кином, односно заустави даље приближвање Пекингу и сачува дефакто независност, те могуће и умањи економску зависност од Кине кроз приближавање САД и другим земљама Запада и јачање извоза у економије југоисточне Азију. Очекују се и нове набавке америчког наоружања, што све иде у корист настојања Вашингтона да ограничи раст моћи Кине сузбијањем њеног економског и политичког утицаја и отежавањем војнооперативног деловања кинеске армије у западном Пацифику.

Цаи, која је прва председница у историји Тајвана и тек друга особа на тој функцији која није из редова Куоминтанга, поред сложених односа са Кином очекују и задаци као што су оживљавање посустале економије и сузбијање корупције у државном апарату.

Ветар у прса Пекинга

У источној Азији с великим интересовањем се очекује реакција Пекинга, који Тајван сматра за неотуђиви део своје територије и уопште не крије амбиције да то острво што је брже могуће интегрише у сопствени политичко-економски систем, односно државни оквир. Медијски посленици и академици спекулишу да би кинеско руководство ускоро могло да посегне за полугама економског притиска као што су смањење узвоза с Тајвана и ограничење путовања на то острво за туристе из матице.

Војнополитичка ситуација у Западном Пацифику ових дана се компликује за Кину, јер поред пораза прокинеских политичких снага на Тајвану, медији у источној и југоисточној Азији јављају и да је филипинска влада донела одлуку да угости америчке трупе у чак осам база на својој територији, а постоје извештаји и о томе да Вијетнам разматра могућност да своје застареле борбене апарате совјетског порекла замени авионима западне производње како би парирао кинеском ваздухопловству које се ослања на руске ловце и њихове домаће копије.

Током сусрета министара одбране Јапана Гена Накатањија и Велике Британије Мајкла Фелона у Токију раније овог месеца објављено је и да ће Лондон послати своје борбене авионе типа "тајфун" на заједничке вежбе у Земљу излазећег сунца, те да ће две земље сарађивати на јачању војних потенцијала земаља југоисточне Азије.

Такође, амерички бомбардери све чешће надлећу кинеска вештачка острва, испоставе у водама Јужног кинеског мора, које Пекинг сматра делом своје акваторије, а САД међународним водама.

Све ове активности несумњиво су мотивисане амбицијом да се војнополитички утицај Кине у што већој мери ограничи на њене сопствене обале, те остаје да се види како ће Пекинг парирати јачању политичке, економске и војне координације између САД и њених савезника у западном Пацифику.