Савет безбедности УН и даље подељен око судбине Асада

Једногласна подршка Савета безбедности УН резолуцији којом се одобрава мировни процес у Сирији, представља до сада највећи знак подршке тог тела налажењу решења грађанског рата у тој земљи.

Мировни процес предвиђа прекид ватре и почетак преговора владе и опозиције следећег месеца, али у резолуцији се не помиње најспорније питање, будућа улога председника Асада.

САД, њихови европски савезници, Саудијска Арабија и друге арапске земље су до сада инсистирале да Асад мора да оде, као предуслов за почетак мировног процеса.

Кери је, међутим, навео да су сви до сада схватили да захтевање његовог одласка унапред "у ствари продужава рат".

Русија и Иран су, с друге стране одбијали позиве других дражава на одлазак Асада.

Шеф руске дипломатије је истакао да је њихово убеђење да сиријски народ мора да одлучи о својој будућности, што подразумева и будућност сиријског председника.

Лавров је рекао новинарима да "није превише оптимистичан" о ономе што је постигнуто јуче, али да је направљен "веома важан корак за Сиријце да одреде будућност своје земље".

Светске дипломате су признале да резолуцијом неће бити окончани сукоби у Сирији, јер је увођење и надгледање примирја немогуће у подручјима која контролише Исламска држава.

Резолуцијом се предвиђа да генерални секретар УН позове представнике сириске владе и опозиције да се укључе у "званичне преговоре о политичком транзиционом процесу по хитном поступку, с циљем да преговори почну почетком јануара 2016".

Према мировном плану, у року од шест месеци треба да буде формирана "кредибилна, инклузивна, неверска влада", а "слободни и фер избори", по новом уставу, под надзором УН, треба да буду одржани у року од 18 месеци.

Једно од питања о којем ће се расправљати је које групе ће моћи да буду део преговарачког тима опозиције, а које ће се сматрати терористичким организацијама.

Током петогодишњих сукоба у Сирији је погинуло више од 300.000 људи, а процењује се да је четири милиона људи расељено.