АП: Руски ваздушни удари повратили равнотежу снага у Сирији

Керијева изјава представља, како пише АП, кулминацију промена ставова које се дешавају месецима, а посебно је занимљиво да је Кери то изјавио у Москви, где је са руским званичницима разговарао о сиријском питању.

Почетак ваздушне кампање руских снага, које подржавају Асада, 30. септембра, у тренутку када су Асадове снаге убрзано губиле територију у корист побуњеника, представља критични моменат у грађанском рату.

Док Москва наводи да су мета ваздушних удара група Исламска држава и други терористи у Сирији, АП наводи да је већи део руске ваздушне кампање усмерен на умереније снаге које се боре против Асада у централној и северној области, где је Исламска држава врло мало присутна.

Упркос скоро 11 недеља руских ваздушних удара, руске владине снаге, уз помоћ либанског Хезболаха и иранских снага, нису успеле да поврате изгубљено у северној провинцији Идлиб, нити у Палмири, старом пустињском граду у централној Сирији, који је летос пао у руке Исламске државе.

Међутим, руски ваздушни удари су помогли Асаду да успори или заустави напредовање побуњеника на неколико фронтова и заузме десетине села у северној и западној Сирији. Највећа владина победа остварена је прошлог месеца ослобађањем ваздушне базе Квеирас у провинцији Алеп, која је била под трогодишњом опсадом екстремистичких група.

У понедељак је уследило заузимање војне ваздушне базе близу Дамаска коју су побуњеници држали у последње три године, чиме је појачано присуство владе у области већински под контролом опозиционих снага. Јуче су владине снаге заузеле стратешки важну планину на северозападу и приближиле се побуњеничком упоришту у приобалној провинцији Латакији.

Руска интервенција је, како наводи АП, повратила стање на бојном пољу које је владало пре него што су побуњеници остварили низ великих помака раније ове године.

САД не траже "промену режима"

Аналитичар Језид Сајиг из Блискоисточног Карнеги центра у Бејруту, оценио је да су Руси војном интервенцијом поручили другима да одбијање разговара са Башаром ел Асадом значи да неће добити политичко решење, а ако желе политичко решење морају да сарађују са тим човеком.

Руска помоћ дала је нову енергију Асаду који је прошлог месеца дао низ интервјуа у којима је рекао да би могао да се поново кандидује на изборима и додао да неће да преговара са наоружаном опозицијом.

Џон Кери је у уторак у Москви рекао да САД и партнери не траже "такозвану промену режима" и да је сада главно да се убрза мировни процес у којем би "Сиријци одлучивали о будућности Сирије".

Сиријска опозиција се подсмева тим изјавама и наводи да оне одражавају дугогодишњу неспремност Америке да сруши Асада, преноси АП.

Руска интервенција је подигла улоге и дала нови подстрек преговорима 17 земаља у Бечу прошлог месеца у којима је први пут укључен и Иран, рекао је Арон Лунд, стручњак за Сирију.

Мировни план о коме су се договорили не говори ништа о будућности Асада, већ да ће се у року од 18 месеци од тренутка када представници Асада и опозиције почну разговоре о новом уставу одржати слободни избори.

Ипак, како пише АП, мировни план је сигнал да Вашингтон и Москва сада схватају да морају да раде заједно да би осигурали крај сукоба и да су се договорили да одложе питање Асадовог останка на власти или његовог одласка у корист убрзавања мировног процеса.