Усвојен споразум о клими у Паризу

Циљ споразума је да се, до краја века, смањи глобално загревање и пораст глобалних просечних температура ограничи да буде испод два степена Целзијуса. Споразум је усвојен после више од четири године међународних преговора и две недеље интензивних разговора у Паризу. 

Министар спољних послова Лоран Фабијус, ударцем малог зеленог чекића, означио је консензус међу министрима који су устали неколико минута да тапшу и изразе своју радост.

"Видим простор, видим да је реакција позитивна, не чујем противљење. Климатски споразум из Париза је усвојен", рекао је Фабијус. 

Четврти нацрт споразума, на 27 страна, јесте документ - који предвиђа да се до 2020. године, са 100 милијарди долара годишње, помогну земље у развоју да смање емисију штетних гасова.

Међународни климатски споразум предвиђа и петогодишње ревизије нациналних планова за смањење глобалног загревања.

Циљ споразума представља одржавање глобалног загревања на испод два степена, односно до 1,5 степени Цејзијуса, како су затражиле земље које су највише погођене климатским променама. 

Поред одржавање глобалне температуре, споразум подразумева и борбу против живе која прети пољопридреним усевима и бави се питањем резерви воде у сушним регионима и морским ресурсима. 

У документу, посебно је избалансирано једно од најостељивијих питања - о транспарентности у поштовању зацртаних климатских стандарда, што је годинама била спорна тачка између Сједињених Држава и Кине, које заједно емитују 40 одсто штетних гасова на планети.

Док се Вашингтон залаже за јединствени систем контроле и инспекције емисије штетних гасова за све земље - Кина, у којој је ритам климатског загревања бржи од светског просека - сматра да за земље у развоју не треба да постоје иста ограничења у емисији гасова, као за развијене земље.

Наука тврди да према садашњим трендовима емисије гасова са ефектом стаклене баште, свету прети загревање од четири степена и више, што ће довести до више поплава, суша, пораста нивоа мора, ширења болести и сукоба око ресурса.