Млади лавови и старе лисице

"Критичари Ангеле Меркел не попуштају", пише немачки лист Цајт. У Карлсруе се иде без унапред договореног консензуса, критичари канцеларкине избегличке политике остају гласни, а ставови страствено супротстављени.

Сва је прилика да ће ЦДУ овог пута прљави партијски веш прати пред читавом јавности, што је хорор сценарио за стил владања Ангеле Меркел. Ако у таквој ситуацији победи, а вероватно хоће, јер залихе партијске дисциплине још нису потрошене, биће то само пораз с лицем победничког демократског централизма.

У покушају да се редукује број ризичних ситуација, шеф сестринске ЦСУ Хорст Зехофер позван је у Карлсруе тек у уторак, када канцеларку посао већ одведе на другу страну.

Неустрашивост Ангеле Меркел

Је ли могућ "сумрак канцеларке Меркел", пита се прва национална телевизијска мрежа АРД уочи почетка партијског конгреса ЦДУ у понедељак, служећи се при томе алузијом на Вагнерову оперу "Сумрак богова".

Текст у наставку пада испод вагнеријанске драматике, али свеједно добро бележи ситуацију ултимативног изазова са којом се у властитој партијској кући већ месецима носи најмоћнија политичарка Европе.

Када би им понестало рационалних објашњења, канцеларкини браниоци у медијима су до сада потезали аргумент будућности, а као доказ приносили њен осећај за визију просперитетне Немачке крцате неквалификованом радном снагом без знања језика.

Међутим, сада се клима и аргумент будућности, јер је један од главних унутарпартијских критичара канцеларке управо млада ЦДУ, чији председник Паул Цимијак резолутно тражи утврђивање горње границе за идућу годину.

Значи ли то да конзервативна омладина Немачке не препознаје потенцијале актуелног демографског, економског и безбедносног изазова, или да политичка будућност ЕУ не лежи на младима? У обе варијанте, Цимијак ће бити један од интересантнијих говорника на скупу у понедељак.

Следећи од кога треба очекивати директне захтеве је шеф Саксоније-Анхалта, Рајнер Хазелхоф, који је у Франкфуртер алгемајне цајтунгу иступио са конкретним предлогом да се контингент за идућу годину ограничи на 400.000 избеглица / азиланата / економских миграната. Канцеларкин одговор је резолутно не – није на Немачкој да одреди ко долази, а ко не.

Наоружана новостеченим профилом особе године, преко мученице године, до укротитељке турског председника Ердогана, који сада нема другу жељу већ да искрено помогне Европи, Ангела Меркел у понедељак путује на сучељавање са младим лавовима и старим лисицама у властитим редовима.

Сузе Соње Весели

Аустријска штампа је још на почетку избегличке кризе поставила дијагнозу да канцелар Фајман ради исто што и канцеларка Меркел, само с малом задршком – најпрецизније би било рећи да Фајман не хода стопама Ангеле Меркел, већ је гази по ногама.

Најпре је због подизања ограде према Србији и Хрватској оптужио мађарског премијера Орбана за оживљавање нацистичких метода жице и логора, а сад се спрема на тиху божићну ноћ док војни инжењерски батаљон развлачи жицу посред шенгенског простора између Аустрије и Словеније.

Па чак ни то не иде. "Рупа" у огради код Шпилфелда/Шентиља, у почетку процењена на осам метара, нарасла је у међувремену на 550 метара, са даљом тенденцијом ширења. 

Подизању ограде на својој земљи супротставио се бивши члан градске владе у Грацу Хелмут Штробл зато што "није љубитељ ограда". Али, његов отпор достиже за 35 метара "рупе", што је за егзекутиву био подношљиви изазов.

Сад је, међутим, извесно да се заједно са Штроблом побунио и барем један власник "шенгенског" винограда, чије ће изузеће у огради од 3,7 километара оставити рупу од пола километра.

Политички неосвешћена винова лоза, срндаћи, зечеви и кокице без пасоша отежавају канцеларову намеру да аустријском бирачком телу пошаље јасну и гласну политичку поруку како Аустрија не поседује капацитете да годишње интегрише 100.000 људи и преко своје територије проведе милион.

Морална супериорност аустријског канцелара у односу на његовог мађарског колегу могла би бити само у томе да Фајманова ограда не функционише, а Орбанова да, што Фајмана показује као већег хуманисту од Орбана.

Да политика и пракса интеграције у Аустрији пате од озбиљних недостатака и без нових долазака, постало је видљиво у току прошле недеље, када су савезни министар Себастијан Курц и градска влада Беча ушли у медијски обрачун око извештаја о муслиманским вртићима.

Закључци из студије Еднана Аслана, шефа исламске катедре на бечком Теолошком факултету, забрињавајући су. Од институција под лупом њих 20 одсто је салафистичко, 55 одсто систематски предано ради на изолацији својих малих штићеника од већинског друштва, а само 25 спада у категорију "нормалних" вртића.

У првој реакцији градске владе, негирано је и само постојање муслиманских вртића, "одговор који је Курц као наручилац студије само чекао па да крене у напад", пише Пресе.

Испоставило се да, истина, нема муслиманских вртића о којима би градска влада нешто знала, али зато постоји сва сила муслиманских вртића (150 већих и 450 мањих) иза којих стоје 123 муслиманска удружења врло широког идеолошког спектра, сви заједно у слепом углу бечке владе.

У другом одговору, градска повереница за вртиће Соња Весели негирала је репрезентативност Асланове студије. И та реакција је само увећала бламажу градске владе: Аслан се користио квалитативним методама друштвених истраживања, чији је циљ дефиниција трендова и кризних мустри, а не статистички репрезентативан узорак.

Ухваћена у небризи, незнању и немару, Весели се лакомислено усудила на јавни наступ заједно са Курцом, где се пред камерама и микрофонима расплакала на крилима немоћне фразе: "Господине министре, молим вас... довољно сте се профилисали, овде је реч о деци."

"Доказ хистерије која напада домаћу политичку касту кад ствар постаје озбиљна", коментарише главни уредник листа Пресе Рајнер Новак.

Речи, не-речи и безимене зврчке

Као што је познато, рат за дефиницијску моћ почиње у језику, свилени гајтан долази тек на крају.

На 18 страница које ће канцеларка Меркел у понедељак прочитати на отварању конгреса ЦДУ, радио је читав тим партијских идеолога, не би ли се са лоших речи – контрола, блокада, ограда, сахрана Шенгена, горња граница – прешло на "алтернативне формулације", пише АРД позивајући се на министра полиције Де Мезјера.

Неке од тих послушних речи са лековитим дејствима су "уводити ред, усмеравати, смањивати".

Децембар је и иначе време када институти за негу језика бирају најлепшу и најружнију реч године. "Избеглица" је реч године у Немачкој, a у Аустрији "култура добродошлице".

Не-реч године је у Аустрији израз "специјалне грађевинске мере", термин који је рођен из обрачуна социјалдемократа и конзервативаца у владајућој коалицији, односно термин чија је употреба допуштена министарки полиције Микл-Лајтнер у случајевима када хоће да каже "подизање ограде на граници унутар шенгенског простора".

Немачки Институт за језик ове године није бирао не-реч. После прошлогодишње не-речи "лажљива штампа", пресушиле су им асоцијације.

Следећа, за политику ситна епизода, добро показује идеолошку снагу језика. Прослављени летонски редитељ Алвис Херманис, чест гост у театрима немачког говорног подручја, добродошао гост београдских сцена, отказао је заједнички пројект у хамбуршком Талија театру, замерајући тој кући да се превише уживела у "културу добродошлице".

"Немачко одушевљење да отвори границе за избеглице је екстремно опасно за читаву Европу. Истина, нису све избеглице терористи, али су сви терористи избеглице или њихова деца. Напади у Паризу показују да се налазимо усред рата. Као и у сваком рату, човек се мора одлучити на којој страни стоји. Ја и Талија стојимо на супротним странама. Време за политичку коректност је прошло", рекао је Алвис Херманис.

У европској мрежи уско повезаних позоришта, Херманисово писмо је равно тектонској катаклизми. Позориште је Херманиса дало "на одстрел", при чему га социјалне мреже засипају порукама мржње, немачки медији демонтирају као балтичког расисту и параноидног десничара, швајцарски принципијелно бране, а аустријски ћуте.

На делу је историјски преседан: уметност је проговорила јасним језиком, а политика прешла на симболичко кодирање.