Дачић: Ниједна земља не може сама

Иступајући на отварању конференције „"Европа у кризи: позив на нови дијалог 1975-2015: 40 година хелсиншког завршног акта", у Европском парламенту у Бриселу, Ивица Дачић је рекао да ту прилику користи да, као председавајући, укаже да ОЕБС може да игра значајну улогу као платформа за дијалог и заједничку акцију у превладавању претњи са којима се суочавамо.

"У том циљу неопходно је да заједнички радимо на усавршавању механизама и алата Организације, да јачамо њену оперативност и функционалност, што подразумева и одговарајућу финансијску стабилност, како бисмо могли да се ослонимо на њу онда кад нам је најпотребнија", рекао је Дачић.

Говорећи у сусрет Министарском савету у Београду, Дачић је посебно истакао да је један од приоритета српског председавања усвајање одлуке о миграцијама.

"Чврсто верујемо да је умрежавање напора свих међународних чинилаца од кључне важности за суочавање са овим комплексним феноменом. Са својим јединственим приступом безбедности кроз три димензије, ОЕБС може бити важна „карика у ланцу међународних напора са циљем да се мигрантска криза реши на одржив начин и уз поштовање људских права свих који су погођени кризом", рекао је Дачић.

Посебно, истакао је, треба имати у виду да су шест земаља, које су Медитерански партнери ОЕБС-а, уједно и земље Јужног суседства Европске уније.

"Безбедност у Европи и на ширем простору ОЕБС-а у многоме зависе и од ситуације у суседним регионима. Сматрам да је дефинисање стратешког односа према суседним подручјима од суштинске важности за безбедност Европе и простор ОЕБС-а", рекао је Дачић.

Очекујем, рекао је, да ће се на предстојећем Министарском савету у Београду стратешки размотрити изазови са којима се простор ОЕБС-а суочава у години обележавања свог четрдесетогодишњег јубилеја.

"Садашња криза је нагласила трајне предности и корисност Организације за премошћивање разлика и проналажење заједничких решења прихватљивих за све. Верујем да наша Организација има неопходну снагу и флексибилност да и у наредним деценијама пружа адекватан допринос решавању све сложенијих безбедносних претњи и изазова", рекао је Дачић.

Министар је напоменуо да када је, како је рекао, Србији поверено да буде на челу ОЕБС-а у 2015, обележавање 40. годишњице Хелсиншког завршног акта је била другачије замишљења, ако се у међувремену свет суочи са терористичким нападима.

Као председавајући ОЕБС-у Дачић је поновио најоштрију осуду тих аката, са изрзима саучешћа породицама.

Подсетио је да је Србија са задовољством тада планирала обележавање ове годишњице за време њеног председавања јер смо то, како је рекао, видели као прилику за подстицање стратешке дебате о начинима како да оснажимо ОЕБС и његову улогу у очувању безбедности на евроатлантском и евро-азијском простору.

Међутим, додао је, околности су се промениле у међувремену. Нажалост, активна и незамењива улога ОЕБС-а демонстрирана је у реалном свету, рекао је Дачић.

"На почетку године, суочили смо се са терористичким нападом на сатирични часопис 'Шарли Ебдо....'", рекао је српски министар и додао: "Шок који осећамо суочавајући се са таквим терором и екстремним насиљем појачава нашу решеност да не дозволимо да буду угрожени основни принципи демократије и људских права на којима почивају ОЕБС и наша друштва, који су гаранција очувања безбедности и мира за све".

ОЕБС је, категоричан је Дачић, јединствен у борби против свих облика насилног екстремизма и чврсто верујемо да је сарадња најбољи одговор на опасности са којима се суочавају наша друштва.

Наше председавање ОЕБС-у је у јулу у Хелсинкију, месту настанка овог важног документа, обележило ову важну годишњицу сазивањем неформалног скупа на високом нивоу, који је обухватио свечану церемонију и расправу о стратешким питањима са којима се Организација тренутно суочава", рекао је Дачић.

Важно је, међутим, указао је Дачић, што се расправа о овом важном јубилеју пренела и у Европски парламент.

Верујем да тиме показујемо да смо свесни кључног значаја који је Хелсиншки завршни акт имао за смањење тензија између источног и западног блока, афирмисање идеје о колективној безбедности и превладавање подела у Европи", казао је Дачић.

Говорећи о догађајима који су утицали на смер активности ОЕБС-а, Дачић је истакао да је најважније, свакако, било усаглашавање Пакета мера у Минску 12. фебруара у оквиру Нормандијске групе, што се преко Трилатералне контакт групе материјализовало и даље преточило у политички процес на терену.

"Од маја месеца постигнут је значајан напредак у преговорима у оквиру ТКГ и њених радних група. При том нарочито треба истаћи да је од 1. септембра успостављен прекид ватре дуж линије контакта, који се за сада одржава. Исто тако, постигнут је важан споразум о повлачењу тенкова и неких врста наоружања и верификацији тог повлачења, коју обавлЈа СПМ", подсетио је Дачић.

Договорене су, додао је, и одређене мере у оквиру РГ за хуманитарна, односно, економско-социјална питања, које имају за циљ олакшавање изузетно тешких услова у коме живи становништво Украјине погођено сукобом.