У Бечу постигнут договор о Сирији

Најкасније до 1. јануара требало би да почну разговори између сиријског режима и опозиције. До краја јуна 2016. године требало би да буде формирана влада националног јединства, после чега имају годину и по да донесу устав и одрже слободне изборе.

Преговори о Сирији под сенком Париза у бечком хотелу "Империал" завршена је нова, до сада трећа рунда дипломатских разговора деветнаест земаља и надрегионалних асоцијација о путевима за решење сиријског конфликта.

Најважније тачке договора пренели су на крају новинарима Џон Кери, амерички министар спољних послова, његов руски колега Сергеј Лавров и специјални изасланик главног секретара Уједињених нација за Сирију, Стафан де Мистура.

Такав "возни план" подразумева да би се до краја 2017. године Сирија, са њом и регион и Европа, нашли у мирнијим водама.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун управо је ангажован око припреме посматрачке мисије плавих шлемова за Сирију.

Јордан је задужен за координацију листе терористичких организација Сирије, о којој ће се ускоро разговарати у Савету безбедности Уједињених нација.

Покушај опструкције бечког скупа?

Вероватно није случајно да је до серије терористичких напада у Паризу дошло у тренутку када су се у Бечу, после првих значајних успеха, настављали високорангирани дипломатски разговори о сиријској кризи.

У првим анализама аустријских медија полази се од тога да је покушај опструкције бечког састанка вероватан повод за терористички напад у Паризу.

На главним градским тачкама у Бечу владају од петка појачане мере безбедности, уз специјалну заштиту свих француских институција и контроле у метроу.

Беч сада и пре две недеље, када се одржавала претходна рунда дипломатских разговора, изгледа као два града.

Од петка се разговарало у три групе о три теме: опозиција, терор и хуманитарни ангажман.

Од свега је јасно само шта је терор - снаге Исламске државе и Ел Нусре.

Већ је мање јасно које сиријске групације, а има их преко двеста, припадају опозицији, а које терористичкој мрежи.

Такође је отворено питање какав хуманитарни пакет зауставља избеглички талас из Сирије, а да истовремено није и политички програм који би дао предност руско-иранским, америчко-европским, издвојеним турским или непомирљивим саудијско-заливским интересима.

Невоља са бечким дипломатским разговорима није у томе да су они неефикасни - напротив, пре две недеље су показивали оптимистичну дозу јединства.

Невоља је да се проблеми који се центрифугалном силом рађају из сиријског рата пуно брже множе, него што су међународни актери спремни и способни да уопште дођу до њихове дефиниције, још мање заједничке.

Петак тринаести, био је за Париз не само дан не само крвавих, већ и бизарних момената.

У француској метрополи су се нашли министри спољних послова Немачке Штајнмајер и Француске Лорен Фабиус, како би, дан пре одласка у Беч, договорили блиску кооперацију два национална центра за брзу реакцију.

Том приликом се хвалио досадашњи допринос у подизању безбедности немачких и француских грађана и дипломата у иностранству. Ни сат после тога, почео је пакао.

Ужас из Париза делује и у Бечу: данас је уз велику помпу требао да буде отворен традиционални божићни сајам, али је отказан. Као у неком холивудском филму, страх је украо Божић.

Једино што светска дипломатија сада може, јесте да не посустане, већ удвостучи напоре за постизање решења. Ако се то не догоди, неко у том кругу игра двоструку игру.

Прес-конференција Керија и Лаврова је, барем у првом делу, одашиљала снажне сигнале да је међународна заједница, после догађаја у Паризу, одлучнија неко икада да заустави крвопролиће у Сирији и његов разорни утицај на регион и Европу.

У другом делу, јасно је да главне препреке ка постизању решења - пре свега Асадова судбина - и даље озбиљно блокирају пут ка трајном решењу.