Израел мобилишe 70 резервних батаљона

Прве позиве за оперативну дужност на тој палестинској територији у јануару примила су ове недеље четири резервна батаљона. Међутим, према плану који је зацртала израелска армија, предвиђа се још много таквих батаљона.

Израелски генералштаб не зна колико ће нови талас насиља, започет средином септембра, трајати, али је радна процена да ће још много времена протећи пре него што се насиље смири. Ако се те процене покажу тачним, биће потребно много резервиста, делом да замене регуларну војску како би могла да се обучава по плану.

Израелска војска рачуна да је насиље ескалирало 1. октобра, када је брачни пар јеврејских насељаника убијен на Западној обали у нападу на њихово возило пред очима четворо малолетне деце.

Претходно је било нереда на најосетљивијем светом месту у Јерусалиму, где се налази џамија Ел Акса, а на коме су некада стајали древни јеврејски храмови. Тамо су се палестински демонстранти често сукобљавали са безбедносним снагама.

Насиље се убрзо проширило на друге делове Израела, Западну обалу и границу Појаса Газе и у њему је погинуло најмање 77 Палестинаца, укључујући 50 оних које је Израел означио као нападаче. У исто време убијено је 12 Израелаца, махом у палестинским нападима ножем.

Израел сматра да се води такозвани рат исцрпљивања слабијег интензитета. Страхује се да би насиље могло прерасти у трећи палестински устанак, интифаду, против израелске окупације.

У другој интифади почетком 2000. година није било одлучујуће победе Израела, али су после пет година палестински самоубилачки бомбашки напади скоро сасвим престали. Израелска војска се потом повукла из Појаса Газе и четири јеврејска насеља на Западној обали.

У документу, који је ове недеље објавила безбедносна служба Шин бет, први пут се одређује профил нападача у новом насељу и наводи се да их мотивише осећај националне, економске и личне опресије, као и лични и психолошки проблеми.

Шеф војне обавештајне службе Херцл Халеви рекао је на седници владе да је један разлог новог насиља љутња и фрустрација које осећају Палестинци, посебно млада генерација, која сматра да нема шта да изгуби.

Те процене се, међутим, више уклапају у палестинска објашњења, да је разлог за насиље скоро пет деценија окупације и изгубљене наде у стварање независне државе, него у тврдње израелских званичника који окривљују хушкање на насиље од стране палестинских верских и полтичких лидера и жељу да се уништи Израел.

Већина нападача су млади људи, они делују сами и немају ранијих прекршаја, нити су у вези са милитантним организацијама. Због тога традиционални методи спречавања напада, захваљујући благовременим упозорењима не делују.

Израелска страна сматра да палестинско руководство нажалост нема интереса да заустави насиље и да Хамас, који влада Појасом Газе, јасно тежи да се изведу драматичнији напади на другој палестинској територији – Западној обали. Ако се то деси, онда прети озбиљна ескалација.

Израелске обавештајне службе и званичици Палестинске Самоуправе тврде ипак да тренутно насиље не може подвести под трећу интифаду и зато се сматра да неће трајати толико дуго колико су претходни устанци трајали.