Све више избеглица на руско-норвешкој граници

Норвешка арктичка граница са Русијом постаје једна од најпрометнијих рута којима тражиоци азила улазе у Западну Европу, упркос негостољубивости, хладноћи, а ускоро и поларним ноћима.

Поларне ноћи, природни феномен који траје од краја новембра до краја јануара карактерише готово потпуни изостанак дневног светла. Међутим, то није одвратило повећан број Сиријаца, Авганистанаца и других избеглица од намере да крену овим путем у потрази са сигурношћу, наводи Ројтерс.

Према подацима норвешких власти, више од 4.000 особа прешло је ту границу од августа ове године, према само десет из 2014. године, те сада власти страхују да ће због зиме на овом путу многи страдати.

"Овај пут је безбеднији. Не морате да пређете преко мора", рекао је Акрам Али (23), студент машинства који је пре три дана био у свом родном граду у Сирији, а сада покушава да се утопли у норвешком прихватном центру за избеглице који је отворен јуче.

Број људи који се одлучују на долазак у Западну Европу такозваним "арктичким путем" је мали у поређењу са 750.000 избеглица и миграната који долазе у Европу опаснијим путем преко Медитерана, у чијим је водама до сада страдало најмање 3.400 особа.

"Овде је тако хладно", рекао је Али, обучен у танку браон јакну и сиви вунени шал. Температура је на граници Норвешке и Русије јуче пала на минус десет степени, док је јак ветар непрестано дувао.

Али је напустио Сирију како би избегао регрутовање за војску, а за комплетну услугу кријумчара избеглица, укључујући и авионску карту до руског града Мурманск, преко Бејрута и Москве, платио је 2.500 долара.

Као и остали који покушавају да стигну у Норвешку, последњи део пута прешао је бициклом, с обзиром на то да руске власти не дозвољавају да путници тај део пута прелазе пешке.

Прихватни центар у којем ће Али провести својих првих 48 сати у Норвешкој се налази 15 километара од границе. Он може да прими око 600 људи, а изграђен је на месту на коме се раније налазио војни камп.

Свим придошлицама обезбеђени су џемпери од флиса, водоотпорне јакне и друга одећа неопходна за арктичке услове.

Тражиоци азила су до сада били смештени у спортској хали у граду Ћирћенесу, али због сталног повећања броја придошлица капацитети тог објекта су попуњени.

Европске земље су дубоко подељене око тога како одговорити на изненадни и масовни прилив избеглица. Мањинска влада у Норвешкој саопштила је у уторак да ће тражити да се наредне недеље усвоји закон по хитном поступку за ограничење броја миграната и избеглица који долазе.

Предложени закон омогућио би норвешким властима да одбију захтев за азил у року од 48 сати било ком тражиоцу азила који има боравишну визу у Русији.

С обзиром на то да ће поларне ноћи наступити веома скоро, норвешке власти су забринуте да би "арктичка рута" могла да постане још опаснија.

"Људи ће можда умирати. Овде је веома хладно и постоји опасност да се људи на смрт смрзну", рекао је градоначелник локалне општине Сор Варангер, Рун Рафалсен.

Он се прошле недеље састао са градоначелником Никела, најближег руског града са друге стране границе, како би са њим разговарао о решавању избегличке кризе.

"Оно што сам на путу видео је забрињавајуће. Ускоро ће температура пасти на минус 20 и 30 степени. Не желим да видим људе на бициклима и са децом по таквом времену", изјавио је Рафалсен за Ројтерс.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 25. фебруар 2026.
4° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом