Кина и Тајван корак ближе уједињењу?

Председници Кине Си Ђипинг и Тајвана Ма Јингџоу састали су се у суботу у Сингапуру где су одржали историјске разговоре у којима су размотрили стање у међусобним односима и безбедносну ситуацију у и околини Тајванског мореуза, са акцентом на стварање механизама за спречавање конфликта.

Кина и Тајван технички су у рату, јер још увек није потисан формални уговор о миру којим би се закључио идеолошки грађански рат из прве половине прошлог века.

Комунистичка Народна Република Кина, која је зарад економског развоја усвојила и капиталистички привредни систем, Тајван сматра делом своје територије, па односе са тим острвом види као унутрашње.

Тајван, на којем влада искључиво капиталистичко друштвено уређење, себе пак сматра независном државом и назива формалним именом "Република Кина".

Историјски разговори у Сингапуру

Два лидера поновила су посвећеност идеји да постоје две владе, али само једна кинеска нација и сагласили се о успостављању "вруће везе" на нивоу министарстава за решавање ситуација које захтевају хитну реакцију.

Кинески председник Си Ђипинг рекао је у Сингапуру да се односи Кине и Тајвана налазe на раскрсници која омогућава избор смера и пута за развој, те да ваља донети одлуку која ће издржати тест времена.

Председник Ма нагласио је потребу да обе стране поштују начин живота оне друге и изнео план у пет тачака чији је циљ обезбеђење политичке стабилности и чвршће економско повезивање уз очување статусa кво у којем Тајван практично није ни независна држава ни интегрисани део Кине.

У првим оценама сусрета источноазијски коментатори истичу да, упркос идеолошким разликама, тајвански председник Ма свом саговорнику није постављао захтеве у вези са демократијом и људским правима или истицао независност свог острва, док председник Си није помињао Тајван као кинеску провинцију, већ да су оба лидера пробраним речима у пажљиво испланираном компромисном протоколу говорили о успостављању и одржавању политичке стабилности и о јединству кинеског народа са обе стране Тајванског мореуза.

Овај историјски сусрет са великом пажњом је пропраћен не само у Кини и Тајвану, већ и у врло бројној кинеској дијаспори у иностранству, али и у САД и Јапану, који су војнополитички савезници Тајвана са којим деле заједничке идеолошке погледе на питање демократије, људских права и слобода (а у случају Јапана, и поморску границу).

Иако у прошлости огорчени непријатељ Кинеске комунистичке партије, странка Куоминтанг од ступања председника Ма на дужност 2008. године води политику усмерену ка отопљавању односа и продубљивању економских веза са комунистичком матицом, која сада апсорбује чак 40 одсто тајванског извоза.

Тако је у протеклих неколико година Тајпеј са Пекингом постигао споразум о успостављању директног авионског саобраћаја, о визним олакшицама, размени студената и смањењу царина на увоз кинеске робе.

На Тајвану мешавина позитивних реакција и страховања

Током сусрета два лидера у Сингапуру, није било речи и поступака који би дали утисак да Кина са омаловажавањем гледа на Тајван или га сматра делом своје територије, па политички коментатори на Тајвану, попут новинара и научних радника, углавном позитивно реагују, износећи мишљење да су разговори у Сингапуру протекли у међусобном разумевању и уважавању и да представљају важан допринос стабилизацији политичких прилика и безбедности у источној Азији.

Према неким истраживањима јавног мнења, и блага већина грађана Тајвана одобрава исход разговора на највишем нивоу, док је две трећине за њихово поновно одржавање.

Упркос томе, треба рећи да на Тајвану и даље влада релативно јако антикомунистичко расположење и страх међу грађанством да би локална привреда могла да буде делом уништена, а делом преузета кроз конкуренцију са моћном матицом и кроз уплив капитала којим би била вршена масовна куповина домаћих предузећа.

Многи становници Тајвана су и забринути да би масовни улазак јефтине радне снаге са континента могао да им умањи приходе и чак их лиши посла, а да би евентуално уједињење са матицом, поред тога, довело и до губитка грађанских и политичких слобода.

Влада Куоминтанга и председник Ма лично последњих година бележе изузетно низак рејтинг и Цаи Ингвен, вођа опозиционе Демократске прогресивне партије (ДПП) која је за стицање пуне независности и смањење економске зависности од матице кроз већу сарадњу са САД, у истраживањима јавног мнења има осетну предност у изборној кампањи за новог председника у односу на кандидата Куоминтанга Ерика Чуа.

Многи чланови ДПП-а, за коју се верује да ће после следећих избора преузети власт на Тајвану, сматрају да консензус са Пекингом о томе да постоје две владе али само једна кинеска нација, који подржава тренутни председник Тајвана Ма, може бити протумачен као да су НР Кина и Тајван једна држава, те га зато одбацују.

Обострани интерес

Ипак, на Тајвану од зближавања са НР Кином не страхују сви, већ има и оних који поздрављају напоре председника Ма, који је при крају свог другог мандата, да оствари снажније економске, културне и људске везе са континентом.

Јачање економских, па и политичких веза са матицом на Тајвану прижељкују туристички и угоститељски сектор и извозници, нарочито велика производна предузећа попут "Фокскона", који у својим постројењима у Кини, користећи бројну и јефтину радну снагу, производи "ајфон" и таблет рачунаре који се продају под знаком америчког "Епла".

Народна Република Кина пак прижељкује зближавање и поновно уједињење са Тајваном не само због родбинских, културних и историјских веза, већ и због тога што би повратак Тајвана у окриље кинеске државе матици дало велики економски подстицај и допринело расту политичког престижа, али и војне моћи Пекинга, јер би му омогућило геополитички врло битан продор у Тихи океан и лакшу контролу важних трговачких поморских рута.

Одлука о даљем току међусобних односа на плећима тајванских гласача

Тако на обе стране постоји економски и културни, па делом и политички интерес за даље продубљивање веза, али се тај интерес на Тајвану преплиће са озбиљном бригом и осећајем неизвесности за будућност.

Зато, ако се жели даље привредно и политичко повезивање, након суботњих историјских разговора добре воље између председника Си Ђипинга и Ма Јингџоуа, преостаје немали задатак да се кроз даље конкретне преговоре изнађу решења за економске и политичке проблеме који оптерећују односе две стране и брину тајванско становништво.

Сусрет у Сингапуру је значајан корак у правцу стварања атмосфере узајамне сарадње и разумевања и продубљења веза. Он би једног дана могао да буде оцењен и као конкретни почетак пута ка уједињењу Кине и Тајвана.

Ипак, бар када је реч о блиској будућности, на даљи ток односа две стране велики конкретан утицај ће имати исход избора који ће бити одржани на Тајвану у јануару следеће године.