Комунисти обележили годишњицу Октобарске револуције

Према саопштењу полиције, окупило се 2.500 људи, док организатори тврде да је у обележавању Октобарске револуције 1917. учествовало 10.000 људи.

Присталицама КПРФ придружиле су се и друге левичарске партије и покрети, укључујући Савез совјетских официра, Руски покрет жена Нада Русије, Лењински комунистички савез омладине, а у шетњи до центра Москве где је одржан митинг, ношене су партијске заставе, транспаренти и други симболи совјетске власти.

На транспарентима је, како преноси ТАС С, писало "Фашизам неће проћи", "Не неофашизму", ношени су портрети Лењина, Стаљина и Жукова, а са разгласа су емитоване патриотске песме и пароле "Лењин, партија, комсомол", "Живела велика Октобарска социјалистичка револуција" и друге.

Лидер КПРФ Генадиј Зјуганов је на митингу на Тргу Револуције предложио да се одржи референдум о национализацији сировина и кључних производних грана, која би, како је рекао, удвостручила приходе буџета.

"Зашто је код нас десет одсто најбогатијих заузело 87 одсто националног богатства? Зашто имамо социјалну неједнакост“, упитао је лидер комуниста, додајући да је КПРФ сачинио "реалан програм" развоја, пренео је ТАСС.

Зјуганов је изразио убеђење да треба све учинити како би главна богатства Русије служила сваком човеку, наводи руска агенција.

Раније је заменик председника Централног комитета КПРФ Дмитриј Новиков најавио да ће годишњица бити обележена акцијама и митинзима у читавој Русији, под паролама које се односе на национализацију, прелаз са деградације на одржив развој земље, подршку науци и образовању, пренела је РИА Новости.

Руски медији наводе да су маршеви и митинзи присталица комуниста одржани и у Новосибирску, Јекатеринбургу, Владивостоку, Уљановску и другим градовима.

Под руководством Војно-револуционарног комитета (ВРК) Петроградског совјета 7. новембра (25. октобра по старом календару) почео је оружани устанак радника, војника градског гарнизона и морнара Балтичке флоте.

Истог дана отворен је други конгрес Совјета радних и војних депутата, чија је већина била у чланству Руске социјалдемократске радничке партије (бољшевика) РСДРП (б) и Партије левих социјалиста-револуционара (есера).

Устаници су под руководством секретара ВРК Владимира Антонова Овсејенка заузели Зимски дворац, резиденцију привремене владе и ухапсили министре, а учесници Конгреса су одобрили свргавање владе, прогласили успостављање совејтске власти и формирали нови највиши орган државне управе - Совјет народних комесара (Совнарком) са лидером бољшевика Владимиром Лењином на челу.