Хан: Слобода медија од кључне важности

Европски комесар Јоханес Хан на завршетку скупа о слободи медија на Балкану истакао је да завршетак преговора о чланству неке земље са ЕУ мора неизоставно значити да је тај процес довео и до уврежења слободе изражавања и подвукао да у томе много већи уплив и улогу мора одиграти цивилно друштво.

Хан је тиме одговорио и на многе критике и поруке новинара и медијских посленика са Западног Балкана и Турске који су затражили да Европска комисија и ЕУ далеко снажније утичу на власти тамошњих земаља како би се осетно поправило сада видљиво погоршано стање слободе и независности средстава информисања, а напади и претње новинарима не престају. 

У излагањима и расправи је посебно указано на гушење слободе медија у Турској и наведено је да су власти само за последња три месеца покренуле 35 судских поступака против новинара.

"Не може се говорити о владавини права и истовремено затварати новинаре само због критиковања власти", рекао је комесар.

Хан је навео да ће Европска комисија ускоро објавити годишње извештаје о напретку земаља региона ка ЕУ и подвукао да "слобода изражавања и медија имају средишњу улогу у стратегији проширивања", предочивши да су преговори о чланству у ЕУ дужи процес. 

Указао је на то да се новинари данас суочавају са бројним изазовима и да је центрима моћи и медијским магнатима у интересу да има што мање независног и истраживачког новинарства.

"Отказују се популарни политички телевизијски програми, омета се истраживачко новинарство, а не верујем да је то знак да су политичари постали поштени и да је све у реду", рекао је комесар.

Хан је приметио да ЕУ има извесну моћ да утиче на власти да не угрожавају слободу штампе само током претприступних преговора, а да после учлањења нема више утицаја на то.

"Због тога је неопходно да се слобода штампе обезбеди током преговарачког процеса, јер је после касно", рекао је Хан.

Посланица и потпредседница Европског парламента Улрике Луначек је критиковала Хана што ову конференцију није заказао пре избора у Турској и рекла да је затварање медијских кућа и кривични прогон новинара у Турској сасвим неприхватљиво.

СЕ тражи да се новинари на Балкану заштите 

Савет Европе помно прати стање слободе медија и изражавања на Западном Балкану, "а кад је реч о Србији и Црној Гори и даље је од примарне нужности да се новинари заштите од насиља, а СЕ добија извештаје о нападима и претњама новинарима у целом региону", изјавио комесар за људска права СЕ Ниелс Муижниекс.

Он је посебно упозорио на погубне последице притисака, претњи и напада на новинаре и предочио да је став СЕ да истраге власти морају да доведу до кажњавања виновника и налогодаваца напада и претњи новинарима.

Потпредседница Европског парламента Улрике Луначек је истакла да је слобода изражавања темељно људско право и предочила да се уврежење критичког мишљења код грађана, поред доследне примене закона у пракси, остварује и кроз систем образовања који то изграђује.

Муижниекс је навео да се велика пажња посвећује демонстрацијама и праву на протесте у земљама Савета Европе и додао да, "кад је реч о ситуацији у Црној Гори нужно је да новинари и професионалци у медијима могу да извештавају безбедно и слободно, а дужност је полиције да их заштити".

Комесар за људска права СЕ је рекао да "поздравља у Србији спроведене иницијативе око финансирања медија" и напоменуо да ће пратити како се то примењује.

Он је затражио да "политичари престану да износе хушкачке коментаре на рачун новинара и друге видове притиска у Србији и Црној Гори", посебно указавши на неопходност да оптужбе за клевету више не буду кривично дело.

Муижниекс је подвукао велики значај етичког новинарства, а нагласио је да је веома битно да се избегне уплитање државе, али и да медији у региону треба сами себе критички да посматрају, да се осврћу и на сопствено извештавање о рањивим групама.

Председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегард је истако нужност да се новинари изборе за своја радна права, да се уједине новинари, њихови синдикати и струковна удружења у борби за одбрану радних права и да колективним преговорима с послодавцима и властима издејствују ваљане услове и безбедност рада.

У расправи је подвучено да неретко нема солидарности међу самим новинарима, многи нису синдикално организовани, па су отуд незаштићени од притиска политичара и капитала и власника.

Од Европске комисије је затражено да утиче и шаље далеко снажније поруке властима на Западном Балкану да не могу гушити слободу медија и изражавања ако су намерни да своје земље доведу до прага ЕУ.

Закључак конференције је био и да сами новинари морају јачати етичко новинарство и изградити јасне професионалне стандарде.

На трећој конференцији "Спик-ап" су учествовали новинари и уредници медија са Западног Балкана и Турске, званичници Европске комисије, медијски аналитичари, представници власти и стручњаци међународних, регионалних и националних организација, задужених за поспешење слободе изражавања.