Бусек: Дипломатија ће доћи до неке формуле за Косово

Бивши аустријски вицеканцелар Ерхард Бусек каже да је уверен да ће уследити одлука ЕУ о учлањењу Србије у којој се говори о Косову као делу те земље, преноси Танјуг.

"Измислиће неку формулу, дипломатија тако ради", рекао је Бусек.

Бусек је, током синоћње дискусије на тему "Добри пријатељи-најбољи непријатељи; континуитет и раздори у српско-аустријским односима" у Бечу, нагласио да су данашњи ставови Србије о Косову веома удаљени од оних пре деценију до две, али да је неопходно и да на Косову дође до промене става.

Бусек такође упозорава да ЕУ недостају снага и капацитет када је реч о проширењу, мада је, како каже, позитивно то што се од 2003, када је у Солуну донета одлука о проширењу на западни Балкан, од тога става се није одустало.

"Србија и Црна Гора биће свакако у првом реду оних који ће бити примљени", уверен је некадашњи шеф Иницијативе за сарадњу на југоистоју Европе.

Подсећа да свако ново ширење открива нове проблеме, који се потом додају листи захтева наредним кандидатима.

Регион западног Балкана, према његовим речима, један је од тренутно стабилнијих делова Европе.

"У овом тренутку је западни Балкан стабилан, иако је кренуо са ниског нивоа, али бележи раст. На недавном састанку са банкарима, којем сам присуствовао, јасно је речено да је то регион интересантан за будуће послове", истакао је Бусек.

Додаје да међу предузетницима који желе да инвестирају влада поверење у Србију, јер је то најстабилнија земља у окружењу.

Писац и некадашњи амбасадор у Аустрији Драган Великић оценио је да је Србија део Европе, али да њено "путовање у ЕУ траје предуго".

Што се Косова тиче, објашњава да се стање у покрајини може поредити са температуром од 37,2 степени Целзијуса.

"Нисте болесни, али ни здрави, а ако дуго траје постаје опасно", сматра Великић.

Ирена Ристић са београдског Института за социјалне науке нагласила је да је за Србију ЕУ подстрек и потенцијална помоћ, као што је то био Запад за Аустрију после Другог светског рата.

Ауторке књиге "Заједничка историја-један век српских и аустријских митова", која је представљена том приликом, Ева Тамара Асбот и Силвиа Нађиван, истакле су да је њихов закључак да је евроспка интеграција могућа тек када се стари митови оставе по страни и не буду више важни друштву.

Оне су у књизи указале на паралеле Аустрије и Србије, наводећи да се кроз историју у Аустрији користио хабсбурговски мит о великој и значајној империји, а у Србији се неговао косовски мит, мит жртве и небеског народа, који су се у историји сукобљавали.