ХРВ: Погрешно пребацивати одговорност на суседе ЕУ

Хјуман рајтс воч истиче да ЕУ може да учини много да помогне Турској и земљама Западног Балкана пре него што од њих затражи да преузму већу одговорност за решавање избегличке кризе, преноси Бета.

Како је навела организација, ЕУ ће на сутрашњем министарском састанку још једном покушати да одговорност за решавање избегличке кризе пребаци на суседе.

"Тај састанак још једном подвлачи нешто што смо већ видели, да владе ЕУ као одговор на избегличку кризу виде земље изван ЕУ", рекао је заменик директора ХРВ за Европу и Централну Азију Бенџамин Ворд.

ХРВ наводи да се сутрашњи састанак одржава у тренутку растуће забринутости и да ЕУ жели да пребаци одговорност за азиланте на земље Западног Балкана и Турску.

Објављени нацрт акционог плана Турске и ЕУ предвиђа "спречавање неконтролисаних токова миграција из Турске у ЕУ" као кључни циљ, као и да је Мађарска већ прогласила Србију за сигурну трећу земљу и почела да јој враћа тражиоце азила.

Ворд је нагласио да је Турска већ примила говотово два милиона Сиријаца са привременом заштитом што не подразумева сигуран избеглички статус, док Србија и Македонија, како каже очито нису у стању да се носе са садашњим приливом миграната, чак ни на краћи рок.

ХРВ истиче да је изградња капацитета за правилно процесуирање и хумано смештање тражилаца азила посао који захтева дугорочне напоре и који би требало да буде комплементаран са напорима ЕУ, а не замена за владе ЕУ и њихове обавезе у складу са међународним и ЕУ правом.

Одговор ЕУ на избегличку кризу је ограничен и превасходно фокусиран на јачање граница ЕУ, непримање људи којима је потребна заштита и борбу против кријумчарских мрежа, наводи ХРВ.

ХРВ истиче да пре него што од других земаља затраже да учине више, владе ЕУ треба да нагласе сопствену одговорност укључујући кораке за унапређење услова за азил и пријем избеглица.

Додаје се да ЕУ треба да обезбеди техничку и финансијску подршку за јачање капацитета ситема азила у земљама Западног Балкана и значајно повећа хуманитартну помоћ Турској, Јордану и Либану, истичући да земље Западног Балкана, пре свега Србија и Македонија нису у стању да се носе са приливом миграната и тражилаца азила који претежно долазе преко Грчке.

Недостаци у систему азила и пријема миграната

ХРВ у саопштењу подсећа да је ове године документовао озбиљне недостатке у систему азила и пријема миграната у Србији, као и случајеве озбиљног полицијског злостављања, злоупотреба и изнуде према тражиоцима азила у Србији и Македонији.

На лоше поступање према мигрантима указивао је и Амнести интернешенел у јулу као и Комитет УН за борбу против тортуре у мају, док је УНХЦР и даље при ставу из извештаја за 2009. да Србија не може да буде сигурна трећа земља за враћање азиланата.

У нацрту Акционог плана Турске и ЕУ превиђен је низ мера са циљем да се "спрече нови доласци нерегуларних миграната у Турску и нерегуларни одласци избеглица и миграната из Турске у ЕУ" што треба да се постигне борбом против кријумчарења и јачом сарадњом у контроли граница у сарадњи са Грчком и Бугарском, чланицама ЕУ.

Планом је предвиђена и преко потребна помоћ Турској за збрињавање сиријскх и ирачких избеглица, као и за јачање операција спасавања на мору.

ХРВ упозорава да непостојање функционалног система који би неевропским избеглицама у Турској могао да обезбеди избеглички статус значи да би враћање азиланата у Турску представљало повреду принципа непротеривања из Конвенције о избеглицама који забрањује враћање избеглица тамо где им живот или слобода могу бити угрожени.

Иако је јачање помоћи Турској преко потребно, сваки план ЕУ да Турску, Србију и Македонију претвори у сабирне центре за мигранте био би дубоко погрешан и могао би угрозити животе, оценио је ХРВ.