Највећи светски трговински споразум без Кине и Русије

У америчком граду Атланти, након вишегодишњих билатералних и мултилатераних преговора, потписан је највећи светски споразум о слободној трговини – "Транс-пацифичко партнерство" (ТПП).

Споразум су потписали представници 12 земаља лоцираних у Тихом океану или на ободу Тихог океана, међу којима су САД, Канада, Мексико, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд.

Тих 12 држава генерише 40 одсто укупног светског бруто производа, а инцијативу за потписивање тог уговора о либерализацији трговине дала је америчка влада.

У будућности се очекује и приступање других држава региона као што су Јужна Кореја, Филипини и Индонезија.

Иако географски део Азијско-пацифичког региона, велике економије Кина и Русија од почетка нису биле укључене у тај пројекат за либерализацију трговине под америчким вођством. 

Економска и политичка корист за земље потписнице

Од Транс-пацифичког партнерства очекује се да потписницама омогући годишњи економски раст од бар један одсто, те генерише укупну добит у износу од 380 милијарди долара годишње.

Ово партнерство могло би да убрза либерализацију трговине у другим деловима света инспиришући потписивање сличних споразума који би укључивали Кину, Индију и Европску унију.

У земљама попут Јапана и САД, споразум се доживљава не као економски споразум, већ и као договор који доприноси јачању безбедности, будући да ће државама потписницама омогућити јачу економско-политичку интеграцију и тако послужити као противтежа расту кинеске моћи у региону.

Критике Транс-пацифичког споразума

Неки економисти, укључујући ту и америчке, сматрају да је ТПП, иако по имену споразум о "слободној трговини", заправо договор о "адмистрираној трговини", јер многе царине и квоте, мада знатно умањене, ипак остају, а о њима су одлучивале бирократе држава потписница.

Многи аналитичари истичу да су преговори углавном вођени у тајности и да је у овом тренутку тешко изнети суд о његовим ефектима, јер конкретан садржај у знатној мери још увек није познат.

У САД и Канади постоји забринутост да ће нови споразум, због тога што предвиђа много ниже царине на увоз, довести до масовне сеобе њихових фабричких постројења у земље попут Малезије и Вијетнама, где је јефтина радна снага.

То ће довести до продубљења проблема незапослености у САД и Канади и створити ситуацију где ће северноамерички потрошачи куповати за исту или мало мању цену производе северноамеричких компанија увезене из југоисточне Азије или јужне Америке.

При томе ће највећу корист извући велике севеноамеричке компаније, које су и лобирале за либерализацију трговине, јер ће радна снага у поменутим регионима у развоју бити ниско плаћена и морати да се задовољи просто чињеницом да је добила прилику за запослење, док северноамерички потрошачи неће у битној мери осетити пад притиска на своје новчанике, јер ће компаније приграбити новац настао смањењем трошкова производње као свој профит.

Америчка аутомобилска индустрија снажно се противи одредбама споразума које се односи на смањивање царина на увоз јапанских возила и делова, пошто оне укључују и машине и компоненте које су јапанске фирме произвеле у земљама које нису потписнице споразума као што је Тајланд, где сви највећи јапански произвођачи аутомобила имају своје фабрике.

Са друге стране, у Јапану влада забринутост да ће земље попут САД, Канаде и Аустралије, које поседују огромну територију и пуно обрадиве земље угушити домаћу пољопривреду масовним извозом јефтиних житарица, воћа, млечних производа и меса.

Такође, постоји и страх да би америчке фармацеутске компаније могле да кроз механизам споразума који се односи на интелектуалну својину на дужи рок онемогуће производњу јефтиних, генеричких лекова у Азијско-пацифичком региону.

Наиме, оне су приволеле администрацију председника Обаме да тражи да се у текст споразума унесе успостављање дужих рокова за заштиту патената, што практично значи дужи монопол америчких фармацеутских гиганата на лекове потребне за обуздавање и лечење најтежих болести. 

ТПП сада иде на ратификацију у парламенте земаља потписница, па се сматра да ће за његово ступање на снагу бити потребно бар још годину дана.

Очи привредника и медија нарочито ће бити уперене на амерички Конгрес, јер Сједињене Државе улазе у изборну годину.