Отворен први центар за азиланте са Балкана

Следећи центар биће, како се најављује, отворен у Бамбергу.

У кабинету баварске владе у Минхену каже се, да би код неоснованих захтева за азил (какви су углавном они које подносе грађани из земаља западног Балкана) у року од две седмице бити одлучено о статусу, а протеривање "следи одмах и у континуитету после коначне одлуке".

Када је реч о подносиоцима захтева за азил са Баллкана, који у укупном броју захтева учествују са око 40 одсто, немачки политичари траже да се Албанија, Косово и Црна Гора прогласе земљама сигурног порекла, каквим су Србија, Босна и Македонија већ проглашене.

Статистика показује да су грађани Србије у јулу поднели укупно 2. 377 захтева за азил и тако се нашли на трећем месту, иза Сирије и Албаније, саопштило је немачко Министарство унутрашњих послова податке Савезне службе за миграције и избеглице.

Број захтева за азил грађана Србије показује тенденцију раста, пошто је у мају било поднето 1.990, а у јуну 2.240 захтева, показују подаци, према којима је у јулу укупно у Немачкој поднето 37.531 захтева, што је за 93,2 одсто више него у јулу 2014. године.

Иза Србије се, по броју захтева у јулу месецу налазе Авганистан, Ирак, Македонија, Косово, Еритреја и Босна.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је, поводом ових најновијих података, рекао да је Немачка постала топ дестинација за тражиоце азила који беже од рата и прогона, али и за оне из југоистоцне Европе, укљуцујуци Албанију, Србију и Косово где нема оруžаних сукоба и цији захтеви немају шансе да буду позитивно решени.