Немачка очекује више од 800.000 избеглица

Шмит је додао да подносиоци захтева за азил са Балкана чине 40 одсто од укупног броја захтева.

Број људи из Сирије, који чине највећу групу, вероватно ће и даље расти, додао је Шмит.

Шмит је говорио о тешкој ситуацији у транзитним земљама и у самој Сирији, а своје прогнозе о могуће већем броју избеглица од очекиваног образложио је и тиме да људи желе да иду тамо где имају неку шансу да изграде свој живот.

Очекује се, такође, рекао је Шмит, да ће у наредним годинама још око 200.000 Сиријаца добити право да живи у Немачкој.

Када је реч о азилантима са Балкана, чији број и даље расте упркос разним кампањама, Шмит је навео да се у том случају различите мере морају заједнички примењивати и навео да је на примеру Косова брзи азилантски поступак дао резултате.

У фебруару ове године је око 1.600 људи дневно стизало у Немачку, а сада је та бројка испод 60 особа, навео је Шмит.

"Укинути новчана давања"

Образлажући свој предлог да се балканским азилантима укину новчана давања, Шмит је додао да људи из тих земаља знају да кажу да ако у Немачкој живе три-четири месеца, онда у својим домовинама могу од добијеног новца да финансирају годину дана свог живота.

Шмит није једини политичар који је предложио да се азилантима, пре свега из балканских земаља, укине или смањи такозвани "џепарац" од 143 евра по особи месечно, који добијају док траје поступак за добијање азила.

Када је реч о људима са Балкана, они у принципу скоро да и немају никакву шансу да добију азил у Немачкој, показује статистика.

Немачки политичари траже да се Албанија, Косово и Црна Гора прогласе такозваним "земљама сигурног порекла", што значи да тамо нема политичког прогона, а тиме ни разлога за азил и да су њихови захтеви у правилу неосновани, али да се могу појединачно обрађивати.

Танјуг подсећа да су Србија, Македонија и Босна већ проглашене земљама сигурног порекла.

Будимпешта тражи разјашњење

У међувремену је Мађарска од Немачке затражила да разјасни правну ситуацију у вези са кретањем илегалних миграната унутар Европске уније, преноси Танјуг.

Портпарол владе Андраш Гиро-Сас рекао је за мађарску националну агенцију МТИ да је Немачка последњих дана демонстрирала попустљивији став према илегалним имигрантима који стижу из Сирије, што је "повећало наде" миграната, а ситуација је постала нејасна и нетранспарентна.

Према његовим речима, по правилима Шенгена, мигранти могу да напусте Мађарску само са важећим путним исправама и визом земље у коју иду.

Поступајући у потпуном складу са законима ЕУ и Мађарске, изазвано је задржавање масе миграната на будимпештанским железничким станицама.

"Како би се окончало то нетранспарентно и штетно стање, тражимо од Немачке да разјасни правну ситуацију", рекао је Гиро-Сас.

МТИ подсећа да су у недељу мигранти улогорени на будимпештанској станици "Келети" одржали протест кличући на енглеском "Немачка, Немачка", указујући да је то њихова крајња дестинација.

Мигранти се жале да имају важеће карте за Немачку, али им мађарска полиција не дозвољава даље кретање.

Они су такође имали примедбе што њихове личне податке власти снимају, као и да је један оброк дневно који добијају недовољан, наводи мађарска агенција.

МТИ је пренео и изјаву државног секретара Кароља Контрата да Мађарска жели да илегални мигранти напусте земљу, али да су, уколико би били осуђени у Мађарској, затвори спремни да их дочекају.

Контрат је, како преноси агенција, рекао да влада "како би спречила илегалан улазак преко границе у Мађарску гради привремену ограду која треба да буде довршена до октобра", а припремила је и 13 амандмана на законе.

По амандманима, власти ће моћи да депортују илегалне мигранте, али да ће, уколико буде повећања броја ухапшених, полицијско-правосудни органи "бити спремни" да то ефикасно реше.