Немачка штампа: Исламска држава објавила рат Турској

Такозвана Исламска држава објавила је видео-поруку у којој објављује рат Турској, чиме су екстремисти окончали сарадњу са Турском која никада није била озваничена, али је доносила корист и једној и другој страни, коментарише Берлинер цајтунг.

За владајућу странку АКП, калифат ИС је био добродошла помоћ против сиријских Курда, а исламисти су користили Турску за транспорт оружја и присталица, пише тај лист.

"Све то је окончано отварањем турске авио-базе Инџирлик за авионе НАТО који изводе нападе на ИС. Упадљиво је да ИС у својој поруци не говори о терористичком нападу у месту Суруч. Тиме се поставља питање нису ли неке закулисне снаге искористиле ИС као параван како би у ствари окончале мировни процес Турске са курдском организацијом ПКК, а уједно и за то да се изазива незадовољство против курдске странке ХДП (која има представнике у турском парламенту)", наводи лист.

Уколико је то заиста тако, онда је то велика грешка у рачуну. Турска се сада бори на два фронта, а претње исламиста да ће напасти у Истанбулу директно су усмерене на економско срце те земље, истиче Берлинер цајтунг.

С једне стране је добро што је Турска коначно била принуђена да се окрене против ИС, а с друге стране, потребно је да се хитно дође до примирја са ПКК.

"Рат против ИС, наиме, тек почиње", коментарише Берлинер цајтунг.

"Велт" пише да су са прекидом примирја са курдском организацијом ПКК избили сукоби у низу места на југоистоку Турске.

У провинцијском раду Сирнак и низу места у околини, Курди су прогласили самоуправу. Дошло је до отворених окршаја снага безбедности и курдских милиција. Има и локалних политичара који покушавају да посредују и траже преговоре, а ситуација у Турској тренутно личи на крваве 90-те године, оцењује тај лист: "У међувремену председник Реџеп Ердоган поручује да неће трошити време на преговоре с људима који не признају његову функцију. Он очигледно нема намеру да Кемалу Килицдару из опозиционе странке ЦХП да мандат за састављање нове владе, што би морао да учини након што је његов изабраник (Ахмет) Давутоглу вратио мандат".

Ердоган жели нове зборе, али је питање какав ће бити резултат, пише лист и наводи да једна анкета угледне агенције Гезици прогнозира да ће владајућа АКП добити 39 одсто гласова, три процента мање него сада.

И десничарска МХП би била на губитку, док би се социјалдемократска ЦХП побољшала са 25 на 28 одсто.

Прокурдска ХДП, коју Ердоган жели да потисне испод изборног прага од десет одсто, сада има поверење 14 одсто бирача - један одсто више него што је освојила на протеклим изборима.

Велт пише да су критике на рачун Ердогана оправдане: "Он тренутну кризу користи за срамну игру. Инструментализујући курдско питање, он покушава да елиминише политичке противнике и оствари свој циљ - увођење председничког система. Ипак, ни курдска странка ПКК није недужна у ескалацији кризе".

ПКК је убилачка и тоталитарна терористичка организација, дубоко умешана у трговину дрогом и људима, а Турска, независно од њене садашње владе има, не само право, већ и обавезу да се тој опасности супротстави силом, пише немачки дневник.

Управо ПКК је била страна која је почела да убија турске полицајце и војнике, јер је веровала да је Ердоган крив за терористички напад ИС на курдске избеглице које су уточиште потражиле на турском тлу.

"У немачкој јавности постоји тенденција да се то једноставно гурне у страну. Постоји жеља да се у крвавом хаосу на Блиском истоку пронађе барем једна страна према којој можемо да покажемо наклоност. То није у интересу Курда, а није ни у интересу борбе за демократске слободе у Турској", закључује Велт.