Шмит: Азиланти с Балкана долазе у Немачку због пара

Шмит међутим сматра да би поновно увођење виза било "заиста последње средство", пренео је Танјуг.

"Тренутно у Савезној Републици Немачкој борави око 700.000 грађана из Србије, Босне, Црне Горе, Албаније и Косова који имају дозволу боравка у ЕУ или Немачкој, који овде потпуно легално живе и раде. Враћање визног режима би погодило и људе који из тог региона легално долазе у Немачку и то не би било праведно према њима," рекао је Шмит у интервјуу Радију Дојче веле.

Шмит каже да број дошљака представља знатно искушење за немачку владу, а што се посебно односи на прилив грађана Косова почетком године и грађана Албаније у овом тренутку.

"Само ове године смо добили 28.000 захтева за азил из Албаније. Такав развој нисмо могли да прогнозирамо и веома нас је изненадио," рекао је Шмит немачком радију.

Према његовим речима, грађани из Србије, Босне и Македоније које су означене као "сигурне земље" добијају заштиту у 0,1 до 0,2 одсто случајева, дакле практично немају изгледа на азил у Немачкој.

Исто се ове године дешава и са азилантима из Косова и Албаније: и ту је број одобрених захтева практично нула.

Шмит објашњава да означавање земље порекла "сигурном" није довољно већ је потребан пакет мера који би укључио скраћење трајања поступка одлучивања о азилу.

"Задржавање у Немачкој не сме више бити финансијски исплативо. Од августа, када на снагу ступа нови закон, ми ћемо код очигледно неоснованих захтева за азил изрицати забрану уласка и боравка у шенгенском простору. То ће посебно погодити потражиоце азила са Балкана," навео је Шмит.

По његовом мишљењу установе за пријем избеглица у немачким покрајинама треба више да се концентришу да тим људима помогну у натури, а мање новцем и све те мере даће ефекта тек заједно.

"Имамо већ напредак што се тиче Србије: у октобру и новембру имали смо 3.000 до 3.600 захтева за азил, сада имамо 1.700. Али да, очекивали смо још већи ефекат и зато ћемо посегнути за даљим мерама.

Шмит је потврдио да азиланти са Балкана у Немачку долазе да би добијали од 143 евра месечно по особи.

"Наш основни задатак је да саслушамо тражиоца азила, да чујемо причу о његовом бегу и ситуацији у матичној земљи и да ту причу оценимо. У 99 одсто случајева чујемо: 'Дошли смо да тражимо посао; да нам деца овде иду у школу, јер је овде боља здравствена нега...", каже Шмит.

Према његовим речима, има и оних који на саслушању кажу: "оставите ме још само четири недеље овде, хоћу да купим ауто, понео сам и паре", или желе да се задрже у Немачкој пола године како би прикупили довољно средстава да у земљи порекла од тога живе девет до дванаест месеци.

На питање на основу чега оних један до два промила људи ипак добије азил, он је рекао да постоје различите форме азила, избеглице, затим субсидијарна заштита - када некоме у земљи порекла прети смртна казна и постоји трећа форма када је неко тешко болестан и не може бити адекватно лечен у домовини.

"Такве људе не шаљемо назад", рекао је Шмит, напомињући да све друго не потпада под Женевску конвенцију.