Тунис плодно тло за џихадисте

Немачки медиј позива се на извештај Одбора за људска права УН у којем се наводи да се више од пет хиљада држављана Туниса, углавном младих мушкараца, бори у редовима разних радикалних група, преноси Танјуг.

"Већ од деведесетих година је било туниских бораца у Афганистану или Чеченији, али тек од политичког преврата 2011. године је нагло порастао број оних који су се прикључили терористичким групацијама", оцењује радио.

Историчар и стручњак за безбедност Фајзел Шериф сматра да је пораст броја џихадиста међу грађанима Туниса у вези са политичким променама 2011. године када су многи револуционарну еуфорију хтели да "извезу" у арапске земље у којима нису успеле промене.

"Нису сви ти борци испрва имали религиозне мотиве“", рекао је Шериф, истичући да су многи радикализовани тек у иностранству док су у Тунису екстремисти истовремено почели да врбују младе.

Већина екстремиста, за време Бен Алијевог режима, била је осуђена на вишегодишње затворске казне, али су у револуционарној "збрци" успели да побегну из затвора неколико дана пре свргавања тадашњег председника, док су други ослобођени у два велика таласа амнестије политичких затвореника након његовог пада, наводи радио.

Шериф наглашава да влада Туниса и цивилно друштво немају много начина да се супротставе пропаганди екстремиста.

"Ако се мало боље погледа овде уоколо, чега ту има, осим џамије? Ничега", објашњава Шериф, додајући да у унутрашњости Туниса недостају места за провођење слободног времена попут центара за омладину, културних понуда итд.

УН нације истичу да између 3.000 и 10.000 америчких долара за сваког новог џихадисту добијају они који их врбују, као и да породице џихадиста добијају финансијску и материјалну подршку од добротворних организација.

Те организације, поручује влада Туниса, требало би да буду под строгом контролом заједно са џамијама у којима радикални проповедници позивају на џихад.

"Радикализација омладине прераста и у безбедносни изазов за сам Тунис, што је постало јасно након крвавих напада на национални музеј Бардо и један хотел у летовалишту Сус. Тамо су побијени пре свега страни туристи, што моžе да угрози главну привредну грану земље", оцењује Дојче веле.

Влада, оцењује радио, одговара репресијом, те је од почетка године преконтролисала више од 15.000 сумњивих особа и ухапсила њих 700 након напада у Сусу.

Шериф сматра и да је забрана Тунишанима млађим од 35 година да путују у земље попут Либије, Турске или Србије, које су транзитне земље у смеру Сирије и Ирака је, први корак за краткорочно решавање проблема, али не и довољан.

"Потребна нам је стратегија. Можете данас открити 30 или 40 ћелија и неколико стотина људи послати у затвор, али машина ће се и даље окретати и произвести две, три хиљаде нових", подвукао је Шериф.

Према његовим речима, већи изазов ће бити стварање дугорочне стратегије о спречавању младих да се прикључе екстремистима.

"Празнина коју је тунишка омладина проживљавала годинама је тим струјањима пружила све слободе да продру у наше друштво“", истакао је туниски примијер Хабиб Есид.

Додао је да је важно створити радна места како би млади били финансијски независни и како се не би се прикључили "тим струјањима".

Влада Туниса у септембру ће огранизовати конгрес у оквиру којег државне институције заједно с цивилним друштвом имати прилику да израде стратегију против радикализације младих.