Зехофер: Визни систем са Србијом због азиланата

Хорст Зехофер је истакао да је Немачкој потребно увођење визне обавезе за Србе, Црногорце, Македонце, Босанце и Албанце, и додао да би Комисија Европске уније, "која се тако интензивно брине о плановима за увођење путарина, могла да се у истој мери побрине и за заштиту европских граница", пише лист Минхнер меркур, а преноси Танјуг.

Зехофер је рекао да би се повратак одбијених азиланата морао интензивније спроводити и да би у Немачкој, најкасније до септембра, више балканских земаља требало да буде проглашено земљама сигурног порекла.

Шеф баварске владе је, притом, нагласио да се увек залаже за солидарност и хуманост.

"Ми морамо, међутим, овде да правимо разлику између људи којима је стварно потребна заштита, као на пример оних из Сирије, и оних који код нас немају никакву перпективу останка пошто су дошли из земаља у којима нема основа за бежање, као на пример, из балканских држава", објаснио је Зехофер.

Коментаришући расположење Бавараца према азилантима и избеглицама, Зехофер је рекао да је већ месецима постојао један невероватан талас спремности да се помогне, али да се ситуација променила и то управо због балканских земаља.

"Стално растући број подносилаца захтева за азил, од којих су многи без шансе да остану, довела је до преоптерећења у многим местима. У градовима као што су Пасау и Розенхајм без престанка долазе људи, па и малолетна деца без пратње. Баварска је због свог географског положаја изузетно на удару", рекао је Зехофер.

Критиковао је шефа државе Јоахима Гаука, који је у једном председничком говору позвао Немце на више отворености према избеглима и подсетио да је Немачка после рата примила многе протеране.

"Знам из многих разговора са савезима протераних да они таква поређења не слушају радо. Сада је реч о огромним злоупотребама. Сматрам непримереном ту дискусију", рекао је шеф Хришћанско-социјалне уније (СЦУ), "сестринске партије" паннемачке Хришћанско-демократске уније, коју води канцеларка Ангела Меркел.

Док је говорећи о азилантима Зехофер критиковао Гаука, дотле је похвалио Меркелову да је ситуацију озбиљно схватила и, на опаску новинара да она о томе никада не говори, рекао да то не значи да је није схватила.

"Она ради са нама у правом смеру", рекао је шеф ЦСУ о Меркеловој и азилантима.

Зехофер није први немачки политичар који је захтевао преиспитивање безвизног режима са Србијом због великог броја лажних азиланата који оптерећују немачки буџет, још пре пет година су се чули такви захтеви, када су углавном Роми из Србије и Македније у огромном броју долазили тражећи азил.

Немачка штампа је тада писала да су неки подносиоци захтева за азил из Србије и Македоније, који су одбијени, говорили властима да су они доведени у Немачку као путничке групе, у аутобусима, да би се докопали новца из државног програма за помоћ.

Почетком ове године су, међутим, грађани Космета у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку изазвали велике политичке дискусије.

Из немачке покрајине Хесен, центра банкарске и финансијске моћи, речено је да више не желе да примају азиланте са Космета и из Албаније распоређујући их по општинама и захтевано је да се азилантски поступак у њиховим случајевима тако убрза да се ти људи, што је могуће пре, врате својим кућама.

Хесен Штефан Гритнер, министар за социјалну политику, у једној декларацији је захтевао бржи повратак азиланата.

И Гритнер је, као Зехофер, свој захтев образложио ставом да покрајина мора при расподели диференцирати азиланате, како се комуне не би преоптеретиле.

"Расподела азиланата по комунама има смисла само онда ако подносилац захтева за азил има перспективу останка", рекао је Гритнер и додао да азиланти са Космета и из Албаније немају практично никакве шансе да им се призна статус азиланата.

Гритнер је нагласио да високи број азиланата са Космета и из Албаније тешко оптерећује лагере за прихват и да је Хесен, због своје географске позиције, примио огроман број азиланата.

Од јануара до априла ове године чак 60.000 људи са Космета и из Албаније дошло је у Немачку.

Немачка статистика показује да је међу десет земаља одакле стиже највише захтева за азил чак пет са Балкана – Албанија, Србија, Космет, Македонија и БиХ.

Србија је прошле године у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношење захтева за азил.