Маршалов фонд о "руској антидемократској стратегији"

У тексту под насловом "Како се борити са руском антидемократском стратегијом" аутор Николас Буше подсећа да су прошле седмице на самиту у Риги, Европска унија и државе Источног партнерства истакле демократију као кључну за ближу политичку и економску сарадњу, без конкретног помињања Русије, преноси Танјуг.

"Потези Русије у погледу промовисања демократије са Запада током протеклих 15 година формирају процес у три фазе. Први се односи на саму Русију, други на постсовјетске државе, а трећи и најскорији на Централну Европу и Балкан", наводи се у анализи.

"Циљ Москве била је заштита свог изузетно аутократског режима слојевима изолације од настојања споља која би могла да учине политичку промену у Русију могућом", истиче аутор.

Према мишљењу аутора, дебата о умешаности Запада у нови хладни рат са Русијом у једнакој мери је релевантна, колико доводи у заблуду, када је реч о промовисању демократије.

У том смислу, аутор анализе издваја три ствари, од којих прву чине "антидемократска и нелиберална политичка дешавања у Русији од деведесетих година прошлог века, од којих се постепено развио логичан скуп норми".

"Оне нису далеко од формирања идеологије, иако она као таква није формализована или изражена", наводи се анализи.

Као друго, "аргумент да су активности Русије искључиво геополитичке, а не идеолошке, погрешан је", сматра аутор.

"Домаће норме Москве блиско су повезане са њеном политиком ка постсовјетским државама и визијом председника Владимира Путина о Евроазији. Руководство Русије подржава и охрабрује ове норме у иностранству јер их види као суштинске за преживљавање код куће, као и за потискивање западног утицаја у региону и поновну изградњу геополитичке сфере Русије", наводи аутор.

На трећем месту, аутор указује на "повећан број канала и актера које Русија користи да утиче на политичка дешавања у свом суседству, која, иако нису инстутуционализована као она на Западу, почињу да личе на оруђе за укључивање у режимску конкурентност".

"Да би промовисање демократије ЕУ и САД у Источној Европи и на Западном Балкану имало икаквог ефекта, постојећи напори морају да буду прилагођени како би се узеле у обзир специфичности политике противљења Русије, на пример, на пољу подршке грађанским друштвима", наводи се у анализи.

"САД и ЕУ је такође потребна политика која је у већој мери специфично дизајнирана на заштити демократије тамо где је напредак остварен, укључујући ширу дипломатску, безбедносну и економску подршку за реформске владе", стоји у анализи.

Креатори политике и организације цивилног друштва са обе стране Атлантика треба да озбиљније размотре начине за побољшање међусобне сарадње, без које, "у контексту лоше геополитичке климе за промовисање демократије", биће много теже остварити напредак, закључује се у анализи.