Демохришћани љути на Гаука због изјаве о Грчкој

Стручњак за спољну политику Хришћанско-демократке уније (ЦДУ) Родерих Кизеветер је рекао да председник Немачке буди погрешна очекивања, нагласивши да је уговорима све већ регулисано, преноси Танјуг.

"Није од користи да Грци помоћ у евро-кризи повезују са страшним дешавањима Другог светскот рата", рекао је шеф младих демохришћана Паул Цимијак и изразио чуђење зашто је Гаук о захтевима за репарацијом Грчке тако говорио.

Гаук, који има протоколарну улогу у држави, рекао је пре пар дана за Зидојче цајтунг, да би Немачка требало да размотри историјску одговорност према Грчкој.

"Ми нисмо једини народ који живи ових дана и у ово доба, већ смо и потомци оних који су иза себе оставили траг деструкције у Европи за време Другог светског рата - између осталог и у Грчкој, а срамотно је да смо о томе јако дуго знали врло мало", рекао је немачки председник.

Посебно критички због Гаукових изјава реаговала је Ерика Штајнбах, савезна посланица ЦДУ и некадашња председница Савеза протераних Немаца.

"То је опасно као пожар", рекла је Штајнбах поводом Гаукове изјаве и упозорила да онај, ко је отворио "буре са одштетама" мора знати да је тиме такође дат "пуцањ за старт" за захтеве за одштетом протераних Немаца.

Штајнбахову је штампа својевремно назвала "женски Тило Зарацин" када је једном узела у заштиту оне, који на Пољску сваљују сукривицу за избијање Другог светског рата.

Медији подсећају да је Штајнбахова, рођена 1943. године у западној Пруској, у породици протераних Немаца, 1991. године гласала против једног немачко-пољског споразума у коме се као источна Немачка граница трајно дефнише линија реке Одре и Лужичке Нисе и којим Немачка дефинитивно одустаје од својих некадашњих области.

"Човек не може гласати за уговор, којим се део наше домовине одузима", рекла је тада Штајнбах, која се 2004. године делимично критички односила према чланству Пољске у Европској Унији, али се, као и влада у Берлину, дистанцирала од захтева удружења протераних Немаца за повраћај њихове имовине.