Сорос спреман да уложи милијарду долара у Украјину

"Превише њих у Европи, али и Немачкој, затварају очи пред чињеницом колику високу вредност Украјина има по њих. Они сматрају Украјину финансијским проблемом и понашају се према тој земљи као према Грчкој. То, међутим није права мера, јер Украјина брани ЕУ од руске агресије", објаснио је Џорџ Сорос у интервјуу бечком дневнику „Стандард, преноси Танјуг“.

Сорос је истакао да је битно да се спозна колико је Украјина "екстремно важан савезник" и да би, ако буде изгубљена, то био тежак губитак за Европу, додајући да има утисак да и америчка администрација само посматра.

Он тврди да је само на Владимиру Путину да ли ће бити рата или мира у Украјини, подвукавши да Украјина није чланица ЕУ нити НАТО и да не постоје ни озбиљни планови за тако нешто, те да Русија од те земље није војно угрожена.

Истовремено Сорос признаје да је украјински председник Петро Порошенко направио грешку, пошто је веровао да ће моћи да "ликвидира сепаратисте".

"То је погрешно, али нема никакве везе са безбедношћу Русије. Путин је подстакао националистичка осећања. Да је дозволио тотално уништење сепаратиста убрзо би се поставило питање преживљавања његове владе. Тада би људи пошли у Москву и оптужили га за издају земље. Морамо јасно разликовати између интереса Русије и Путина", нагласио је Сорос.

Смену олигарха Игора Коломоискија он је оценио важним кораком у борби против корупције, рекавши да је дилема Кијева што влада мора да се бори против руске агресије и олигарха, а Коломоискиј је најмоћнији, али не и једини.

Према његовим речима запад Украјини може помоћи тиме што би повећао атрактивност за инвеститоре, додајући да је потребно политичко осигурање од ризика, што би се могло постићи финансирањима уз јако ниске камате, чиме би ЕУ демонстрирала своју одлучност да помогне Кијеву.

Сорос је казао да је спреман да преузме функцију узора, као што је то некада учинио оснивач Мајкрософта Бил Гејтс инвестицијом у Африку.

Он је казао да постоје конкретне идеје за инвестиције, на пример у пољопривреду или инфраструктуру, где би уложио једну милијарду долара, при чему мора доћи до добити, која би била намењена његовој фондацији.

Међутим, каже, да приватно ангажовање изискује политичку руководећу снагу, те би запад, САД и ЕУ требало рећи да ће учинити оно што је потребно и то у оквирима Споразума из Минска.

Према његовом мишљењу потребе Украјине су у висини од 50 милијарди евра, додајући да би, ако се то подстакне, Украјина могла „процветати“ И имало би веома позитиван ефекат по ЕУ.

Сматрам преживљавање ЕУ угроженим, јер нико више не заступа идеале њених почетака. Украјина брани европске границе, али пре свега се бори за основне европске вредности као што су правна држава И слободе, што се пречесто заборавља, подвукао је Сорос.

Када је реч о Великој Британији Сорос је уверен да би се грађани на референдуму одлучили за останак у ЕУ, а што се Грчке тиче он сматра да је смањена опасност иступања из еврозоне од када је грчки премијер Алексис Ципрас био у посети Берлину.