Куца ли хладни рат на врата Кине и Јапана

Професор Такаги је рекао за РТС, одговарајући на питање да ли је и Азија на прагу хладног рата с обзиром на споразуме Русије и Кине с једне стране и традиционалну сарадњу Јапана и САД с друге стране, да на површини можда изгледа тако, али да он у то сумња.

"Најпре, нема хладноратовских напетости. Хладни рат значи тензије на свим пољима, политичком, дипломатском, економском. Тога нема у источној Азији", каже Такаги.

Да ли би то могло да се појави. САД и Русија сада имају вероватно најгоре односе у последњих двадесет година. Мислите ли да би се то могло пренети и на ваш регион?

Не баш. Не кажем да би источна Азија могла да буде одскочна даска за поправљање односа Америке и Русије, али мислим да би њихове тензије ту могле мало да се спусте. Као што знате, односи Кине и САД и Кине и Јапана су прилично замршени, ту има доста економских интереса. Има политичких тешкоћа, али далеко од хладноратовских неслагања.

Било је снажних економских веза и између Русије и Западне Европе, али то није помогло...

У праву сте. Зато кажем да ово није лако описати као хладноратовски сукоб. Али има проблема. Кина покушава да се у односу са САД постави као нова сила. Јапан и Кина имају заједничке стратешке циљеве. Не кажем да немамо проблема, има их. Али у стању смо да их држимо под контролом. Знате, нема опасних војних инцидената између Кине и Јапана. Постоји сукоб око острва која су под јапанском контролом и припадају Јапану, а Кина у те воде често шаље војне и рибарске бродове. Али нема директног војног ангажовања и јапанска страна је врло стрпљива и избегава провокације. Дакле, има напетости али обе стране избегавају прави сукоб.

Шта онда ви сматрате највећом претњом миру и стабилности у источној Азији?

Тренутно је то непредвидиви севернокорејски режим и њихов млади вођа. То је врло озбиљно. Они развијају нуклеарно оружје, имају ракете средњег и дугог домета и упућују гласне претње Јапану. Да не говоримо о претњама Јужној Кореји. Мислим да ми те претње успевамо да држимо под контролом, мада не могу рећи да имамо решење за тај проблем.

Како бисте описали садашње односе Кине и Јапана.

Политички напете, економски врло мирне, не бих их називао ни топлим ни хладним. Нове инвестиције Јапана у Кину су драстично пале током прошле године, али то не значи да јапански инвеститори напуштају Кину. Тамо смо, Кина је важан партнер и место за инвестирање, а то је важно и Кинезима. А важна је сарадња и у неким другим областима, попут заштите животне средине . Имамо, дакле, основа за добру сарадњу али то не значи да смо решили компликована политичка питања. Укључујући и историјска сећања.

Кад смо код тога, ове године се обележава 70 година од краја Другог светског рата и током посете Јапану канцеларка Ангела Меркел упутила вам је снажну поруку. Како сте је разумели?

Она је рекла да прошлости морамо да приђемо поштено, што за нас није ни изненађење ни шок, јер многи од нас мисле и раде тако. Али сам приметио и снажну поруку Кини када је поменула толеранцију Француске по питању Немачке прошлости. Мислим да је та њена порука била одмерена и фер.